Rudolf Weiss, председник Немачког народног савеза
Искреност примене мањинских права је питање свих питања у Србији
- Поштовани господине Weiss, како је организована немачка заједница у Србији, данас?
-Немачка заједница је организована у више удружења Немаца. Постоји и Национални савет који тражи себе и који још треба да се профилише у правој мери. Ту празнину и несналажење Националног савета испуњавају споменута немачка удружења у Србији.
- У којој мери закони и прописи гарантују немачкој заједници у Србији остваривање својих права а у којој мери су они у пракси заиста применљиви када је немачка заједница у питању?
-На папиру је све у реду са законима и прописима. Проблем је њихова примена. По последњем попису становништва у Србији живи 4064 Немца, од тога на територији АП Војводине 3272. По броју припадника ми смо заиста једна "микро мањина" и сигурно да од тога зависи и ефективна примена неких законских одредби. Међутим, остаје питање колико је власт заиста искрена у примени свега онога што на папиру стоји. То се најбоље види када настане неки проблем и када се припадници немачке мањине или њихова удружења обрате надлежнима: ако уопште после дугог времена и стигне неки одговор, он је у стилу "нисмо надлежни". Искреност примене мањинских права је питање свих питања у Србији.
- Чини ми се да се о прогону немачког цивилног становништва након завршетка Другог светског рата, највише са територије А.П. Војводине, без обзира на велику времнску дистанцу још увек разговара са великим уздржавањем или се уоапште не говори на званичном нивоу? Зашто?
-Чим се неко дотакне ове теме одмах долази до веома острашћених и емотивних реаговања. Није лако суочити се са чињеницом да је на територији Војводине у периоду од 1944. до 1948. било логора за немачко цивилно становништво. За многе је то још увек табу тема а многи би волели да то заувек и остане. Међутим, од ове теме се не може побећи и оно што следи је болно суочавање са крвавим мрљама наше заједничке прошлости. Наш став је да питање страдања немачких цивила након Другог светског рата треба да обраде историчари са обе стране: и српске и немачке. Обради ове теме треба прићи на основу архивске грађе, валидних докумената и историјских извора.
- Да ли су потомци прогнаних немаца заинтересовани за повраћај одузете имовине? Постоје ли неке активности у том смеру и какав је став државе о том питању?
-Закон о реституцији и рехабилитацији је задовољио основне захтеве прогнаних Немаца да пред Законом сви буду исто третирани без обзира на националну и верску припадност. Остаје да видимо на крају, када дође до рекапитулације процеса реституције и рехабилитације, колико је то било све само на папиру лепо формулисано, а колико се од свега тога применило и у пракси.
- Које су активности Немачког народног савеза на очувању идентитета, културе и језика и унапређењу положаја немачке заједнице у Србији?
-Немачки народни савез од свог оснивања 1996. године ради све оно што је у циљу очувања идентитета, језика и културе немачке заједнице у Србији могуће, а то су бесплатни курсеви немачког језика, драмска секција младих који глуме на немачком језику и тако на најбољи начин и вежбају немачки језик; имамо свој хор "Лорелеи"као и библиотеку са 7500 књига на немачком језику. Сваког петка на таласима Радио Суботице иде наша полусатна емисија "Unsere Stimme"(Наш глас) на немачком језику. Немачка влада је 2004.године купила и опремила зграду за потребе наше организације и то је сада наше седиште и својеврсни Културни центар Немаца у Војводини. Одлична сарадња са немачким удружењима у иностранству је важна порука нашим члановима да нисмо сами и да нисмо заборављени.У прилог томе говори чињеница да је 2011. у Суботици био Конгрес немачких удружења из 10 земаља а да сам као председник Немачког народног савеза 2012. био у немачком Савезном парламенту, Бундестагу.
- И једно питање за крај. Немац или Подунавски шваба?
-Немци су од почетка 18.века насељавани у Подунавље. То је тада била територија Хабзбуршког (Аустријског) царства.Распадом Аустро-Угарске монархије 1918. године у науци се поставило питање како назвати Немце који су се нашли у три различите државе: у Краљевини СХС, Мађарској и Румунији. Један професор из Граца је 1920. предложио да се ти Немци назову "Donauschwaben": Подунавске Швабе. Ово је временом заживело у историјској науци као и у етнолошким студијама. Народ је себе на терену звао Швабама. Дакле, то за нас није ништа пејоративно. Млади за себе кажу да су Немци и да су они преци подунавских Шваба. Знате , када чују да у покрајини Баден Виртемберг у Немачкој - тзв. Швапској - Швабе праве Мерцедес и Порше , испуни их понос на своје "швапско" порекло. Иначе, Швабе су били једно од немачких племена у старом веку и отуда се до данас одржао тај термин за део Немаца у јужној Немачкој где су та племена дуго времена живела.
30.07.2013. године