Информисање на језицима мањина на националном нивоу је од велике важности

27. јануар 2016. године

Борче Величковски, председник Националног савета Македонске националне заједнице

 
Град Панчево кроз пројекат „Скупштина за све“ грађанима омогућава да своја права остварују на матерњем језику. Захваљујући том пројекту грађани су добили приручнике на пет језика: македонском, румунском, словачком, бугарском и мађарском у којима могу да се обавесте о поступку и неопходној документацији за остваривање права у органима Града, а до краја јануара добиће и интернет стране на више језика. Како оцењујете овакве активности локалних самоуправа?

 Присуствовао сам представљању приручника на македонском језику „Имаш право да...“ у Јабуци у децембру и могу да кажем да је добро што Градска управа организује такве састанке по месним заједницама, јер је у питању један значајан пројекат који Град Панчево спроводи уз подршку Савета Европе. То је јако добро и лично сматрам неком врстом улазнице за неке наредне пројекте.

 Међутим, учесници састанка, па и Ви, на том састанку скренули сте пажњу на проблем јавног информисања на језицима националних заједница. Какво је оно данас?

 Проблем се огледа у чињеници да не постоји ТВ емисија на националном нивоу у којој би грађани могли да остваре своје право на информисање на свом матерњем језику. Ми смо као национална заједница настали пре 20 година, али Словаци, Мађари, Румуни су традиционалне националне заједнице, то је богатство различитости где једноставно људи живе једни поред других и једни с другима, научили смо да поштујемо једни друге. То је нешто што Војводина схвата, па и на самој РТВ Војводини имате људе где по именима и презименима јасно знате којој националној заједници припадају. Зато на РТВ Војводини постоји толико емисија на језицима националних заједница. На РТС-у националне заједнице имају само емисију „Грађанин“ где отприлике неку шесту недељу дођете на ред да кажете  неку информацију.

 Уколико би постојала емисија на телевизији са националном фреквенцијом, да ли би пола сата недељно било довољно да се људи информишу на свом језику?

 Да, пола сата недељно би могао бити минимум око којег бисмо сви могли да се сложимо. Знате, оно што ми радимо у Панчеву, на ТВ Панчеву, особа у Врању, Лесковцу или Нишу, не види. Оно што је наша специфичност је, што смо као и Роми, најраспрострањенији. Од 178 општина Македонаца има у 174 општине у мањем или већем броју. Негде нас је десет, негде више стотина, али нас има. Самим тим и наше потребе за информисањем су другачије. Неке националне заједнице, попут рецимо Мађара или Словака, су концентрисане у четири до пет општина, па њихове потребе за информисањем може да покрије и неки локални емитер.

 Сваке суботе на другом програму РТС-а емитује се емисија „Грађанин“ посвећена животу националних мањина у Србији. Како оцењујете ту емисију?

 Као идеја таква емисија је деловала охрабрујуће, међутим, када је кренуло емитовање, испоставило се да је то неки омнибус који не омогућава довољно простора за представљање проблема и живота припадника свих националних заједница. Свака национална заједница требало да има свој термин за представљање. Биће веома интересантно када се буде отворило поглавље 23 за приступање Европској Унији. Члан сам радне групе при Влади Србије и у оквиру ње тражимо да националне заједнице имају простор на РТС. Одлуку о томе мораће највероватније да донесе Влада Србије.

 У Србији се спроводи пројекат „Minority news“ који су подржале амбасаде САД и Норвешке и ОЕБС и у чијем покретању сте и Ви учествовали. На који начин данас функционише овај медиј?

 „Minority news“ је почео да ради пре неколико година као портал и још увек функционише на језицима националних мањина, али је идеја била да се дође до неког емитера са националном фреквенцијом на којој бисмо емитовали ТВ емисије. Почетком децембра смо добили информацију да је то завршено, не знамо још увек који ће то емитер бити, па да почнемо са својим прилозима. Ми ћемо сада по први пут имати прилику, јесте да је то за све националне заједнице, али по први пут је прилика да имамо својих сат или два програма који ћемо сами радити. Преорјентисаћемо се на сопствену продукцију, али нам је проблем био на који начин то пласирати, односно преко ког емитера који има националну фреквенцију. Портал је до сада објављивао једном месечно и свој билтен с информацијама о активностима националних савета националних мањина. То је сада једна велика редакција састављена од представника свих националних заједница, електронски излази једном месечно, а надам се да ће ускоро то бити шира прича. Оно што је нама битно јесте да смо добили дозволу за емитовање програма, а да емитер мора имати националну фреквенцију. Очекујемо да до краја јануара или у фебруару то крене у неку редовну причу, односно да се направи договор с једном од телевизија националне покривености и да тако омогућимо редовно информисање грађана на матерњем језику. Оно што је за Панчевце извесно то је да ће нови власник недељника „Панчевац“ врло брзо увести и једну страну на македонском језику на којој ће припадници Македонске националне заједнице моћи да се информишу на свом језику.

 

В.Јованов Пештанац