Развој ромског и женског предузетништва могућ је и у Србији

14. јул 2016. године

Пава Новаков Чабриловски, ромска предузетница, власница предузећа “Пава плус” доо, Панчево


Пава Новаков Чабриловски је самохрана мајка две ћерке и власница предузећа  ''Пава плус доо” које се бави пружањем услуга чишћења - одржавања хигијене. Предузеће је основано 2009. године, као Агенција за чишћење, али се 2013. године пререгистровала у доо.

Иако припадница ромске заједнице, али и жена, самохрана мајка, успела је својим примером да покаже да се радом и упорношћу, све може постићи, упркос бројним препрекама.

 Како сте све постигли?

 Увек сам се водила мотом: ако постоји воља, увек се нађе и начин. Није увек било лако, посебно не у почетку, али сам била спремна на свакодневно учење. Пре неколико година сам сазнала за пројекат „Овде смо  заједно – европска подршка за инклузију Рома“, Мисије ОЕБС у Србији и Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије и пријавила сам се. Програм је трајао 2 године и након тога 18 изабраних фирми добило је подршку у виду техничке опреме и савета стручњака за делатности којима се баве, како би се обезбедио њихов даљи развој и одрживо пословање. Прво смо похађали обуку за писање бизнис планова, а онда смо добили техничку подршку и запослили 6 жена - Ромкиња. Проглашени смо и за једно од осамнаест предузећа у Србији – примера добре праксе у запошљавању припадника ромске националне заједнице. Све су то награде за дугогодишњи рад и непрестани квалитет у раду.

Како се носите са предрасудама о припадницима ромске националне заједнице?

Немам проблем са тим, имам пријатеље свих националности. Својим радом покушавам да припаднике своје мањине прикажем у бољем светлу и да се тако изборим са предрасудама које су и даље присутне. Оно што је дуги низ година био проблем, а мислим да је и данас, углавном се ромским питањима баве они који нису Роми. За то донекле сносе одговорности и сами Роми јер је врло мало факултетски образованих Рома. Као припрадница Ромске националне мањине желим да учиним све што је у мојој моћи за моје сународнике како би и они са поносом могли да кажу да су Роми. Ја сам вредним радом, непрекидним школовањем и усавршавањем то успела. И сама сам недавно дипломирала на факултету с темом: Социјално предузетништво и могућност регионалног развоја.

Како видите могућност да се смање предрасуде у нашем друштву о Вашој националној заједници?

Осим што сам предузетница која запошљава Ромкиње и тако им даје шансу за економско оснаживање, кроз сарадњу са различитим удружењима грађана годинама покушавам да подстакнем и друге Ромкиње да се више укључе у јавни живот Панчева. Ипак кључ њиховог самопоуздања видим пре свега у образовању. Образовање је једина шанса која може да им пружи сваки напредак и самим тим укључивање у неке невладине организације.  Организовањем трибине или на неки други начин можемо упознати Ромкиње са њиховим правима и начинима на који могу да их остваре. Ромкиње представљају најугроженију друштвену групу, двоструко су дискриминисане, и као жене и као Роми.

Свој рад и своју фирму представили сте ове године на сајму ромског предузетништва, 31. маја у Миксер хаусу у Београду, међу 17 других предузећа. Колико је то било важно?

 Веома важно, јер се ту видело да су међу новозапосленим у тим фирмама млади, образовани Роми и Ромкиње који би требало да буду подстицај млађим генерацијима да се школују и крену њиховим стопама. Била је то прилика за све нас да се представимо и великим компанијама. Потврђено је на том сајму да је мапирање добрих пракси у запошљавању Рома и Ромкиња довело до закључка да је могуће развијати ромско предузетништво, укључујући и женско предузетништво, као и да поред ових 17 изабраних предузећа, постоје још многа која су могла да се нађу међу изабранима и која такође заслужују подршку. Ромско предузетништво развијено у различитим секторима, текстилној индустрији, прехрамбеној, пољопривредној, грађевинској, производњи пластике, рециклажној, као и пружању услуга: социјалне заштите, фото и видео, хигијенско чишћење, козметичке, услуге штампања широм Србије. Постоје предузећа која имају добре праксе у запошљавању Рома и Ромкиња, што потврђује да су могуће радне средине у којима су Роми и Ромкиње апсолутно прихваћени и добродошли као добри радници. Проблеми на које Роми наилазе у Панчеву, али и генерално у читавом свету, су везани за образовање. То је нешто на чему морамо радити, а затим су ту становање и запошљавање, здравље. У граду постоји план за интеграцију Рома, а из буџета су издвојена средства за имплементацију мера из тог акционог плана.

В.Ј.Пештанац