Настављамо добру сарадњу са организацијама етничких заједница

27. јул 2016. године

Немања Ротар, члан Градског већа Града Панчева задужен за културу и спорт

- У претходном мандату као градски већник задужен за културу започели сте реализацију стратешких докумената у којима су права националних мањина дефинисана на високом нивоу, или су та права била реализована кроз конкурсе. Да ли ћете наставити са овом праксом и у току овог мандата?

- Пракса градских конкурса се наставља. За пројекте из културе, настављамо као и до сада, пракса десетак година уназад показала је да има смисла на тај начин финансирати програме који се тичу националних мањина или етничких заједница и ту нема спора. Панчево има укупно 26 етничких заједница који живе у овом граду и раде, имају неку своју културну политику. У сваком смислу гледаћемо да свуда где можемо помогнемо, да кроз конкурс ипак направимо селекцију од тога шта је квалитетније, да то подржимо и наставља се та политика још од 2008 када сам први пут био овој функцији. Мислим да је одувек била добра сарадња и што се мене лично тиче врата су увек отворена да помогнем тамо где могу и колико могу. Наравно, кажем, ипак мора да буде нешто квалитетно да би било подржано.

- Када је реч о свеукупном културном животу на нивоу Града, да ли овогодишњи буџет намењен култури покрива све исказане потребе?

- Када је реч о Граду, када сагледамо у целини буџет за културу, ми имамо буџет који је око 2,5 милиона евра. Оно што је суштина јесте да гро пара оде на плате запослених и материјалне трошкове. Значи, по тој некој логици много се издваја а најмање за програме. Скоро 80% буџета поједу плате и режија. Наша идеја је да се то некако макар изједначи, да 50% оде на инвестирање у саме програме и развој културног живота, а 50% оде на финансирање постојећих објеката, санацију и плате запослених. Од 96-е када је дошло до промене, нека су удружења која су била на буџету препуштена модерним начинима стицања новца, а сада је ред да се види и овај механизам институција у култури који је прављен у нека друга времена, да ли је он адекватан, да ли одговара духу времена јер негде мора да се направи рез и да се изврше промене, јер не може нешто што је било и функционисало у неком времену у потпуно другим околностима, да сад исти апарат функционише у новим околностима. Мислим да је то велики изазов. Проблем је простора који се тиче највише Културног Центра. Идеја ми је да се направи један Центар савремене уметности који би решио проблем функционисања неколико институција и саме Галерије савремене уметности, функционисања депоа слика ликовне колоније као најзначајније манифестације која постоји у граду више од 50 година. Затим, професионализација рада у институцијама културе у персоналном смислу, онда у комуникацијском смислу осавремењавање технологије када је реч о институцијама које се баве заштитарством. Значи, омогућити да се грађа дигитализује и да се на најмодернији начин презентује, односно да буде доступна грађанима. У том правцу су и нека моја промишљања. Односно, како омогућити да култура има више пара и да се те паре деле на један бољи начин, односно да имамо сразмеру у томе шта радимо. Значи, да буду оперативније институције система а да производе већу количину програма.

- Многа културна дешавања у Панчеву, приказују Град у добром светлу. Заслуге за то припадају Вама и као бишем директору Културног центра али и као већнику за културу. Шта бисте издвојили од тих културних дешавања као најбитније?

- Има више од 30 културних манифестација у граду. Има оних које су издржале суд времена и јако су значајне попут “Бијенала визуелних уметности”, манифестације у организацији Културног центра, “Џез фестивала”, “Рукописа” који ради Дом омладине. Од новијих манифестација могу издвојити “Дане Вајферта” која је одлична манифестација. У Библиотеци рецимо: “Једна књига, један град”, “Мајски дани књиге”. То је нешто што функционише већ дуги низ година, улази у другу деценију одржавања. Нешто траје две деценије, “Ликовна колонија” траје више од четири деценије, “Жисел” у Омолици као једна стара манифестација... То је нешто што је издржало суд времена и то је нешто што је надрасло и Град и саме институције културе и што је постало културно добро ове земље.

Валентин Мик