Породица као стуб културе и идентитета панчевачких Габора

27. јул 2016. године

Професор Михајло Домов, антрополог 

Сарадник Центра “In medias res”, професор Михајло Домов, антрополог и познавалац проблематике и комплексности мањинских заједница на Балкану је у разговору за Комшијске Новости говорио о социјалној, економској и културолошкој функцији породице Рома-Габора, присутних у све већем броју у Панчеву али и у другим крајевиме земље.

У свом истраживању професор Домов је акцентовао неколико битних елемената за упознавање Габора, а као најважнији је поштовање породице као стуба микро-друштва којем припадају. Он каже да није од суштинске важности да разумемо такав однос и хијарархијску поделу унутар ове заједнице већ треба имати на уму да је узајамна зависност мушкарца, жене и деце унутар те заједница једини могући и одрживи модел функционисања. Иако се, на први поглед, улога жене у таквом окружењу чини подређеном, жене Габора уживају велико поштовање својих мужева. Циљ овог разговора је смањење предрасуда према овој, по много чему, специфичној заједници, у циљу њихове интеграције.

 - Објасните нам значај породице за постојање заједнице Габора?

- Узевши као модел поређења данашњу модерну породицу са свим њеним предностима и манама, породице Рома-Габора су хијерархијски организоване у форми својеврсног микро-друштва. У таквом окружењу, жена представља земаљско оличење богиње плодности. Она је ту да буде поштована и представљаја светлост куће.

С друге стране мушкарац у традиционалној породици Габора, ужива три атрибута: аутономност (ради и одлучује), аутократију (он одлучује, а жена делује) и управљање (одлучује али делује заједно са женом). Само у зони испуњавања кућних обавеза супруга може да има аутономију (одлучивања и деловања), највише у подизању и васпитању деце.

Избегавајући апсолутистичне ставове типа: улога породице је искључиво подизање и социјализација деце, функција породице Габора се може синтетички изразити и на следећи начин: испуњење репродуктивне функције, економске функције, функције социјализације и функције интерсистемске солидарности која је израз културног идентитета и која се преноси младим нараштајима. Из перспективе преношења културних вредности и едукативног модела са колена на колено у оквиру породице, Габори се не могу схватити само као проста репродуктивна група, због тога родбинске или породичне везе имају социјалну функцију коју биолошка функција не може да испуни.

- Бити родитељ за Габоре није само испуњење биолошке фуенкције и брачних обавеза?

- Бити родитељ за Габоре значи част и обавезу према прецима али и према сопственом идентитету. Унутар оваквог модела породице традиционална “мама” намеће норме и санкције, одржава дисциплину и очекивања у смислу понашања деце на исти начин на који су и њој биле наметнуте одређене норме понашања када је и сама била дете. Она управља домаћинством, обезбеђује физичку и психичку равнотежу детета у оквиру једног добро дефинисаног програма активности. Са друге стране традиционални “отац” је нефлексибилан, намеће табуе, али подржава финансијски и морално своју породицу, намеће поштовање и саветује децу кроз лични пример. Он је увек у праву и има последњу реч у било којој одлуци у вези свог детета, укључујући и његову женидбу или удају. У оваквој социјалној парадигми “дете” треба да буде подређено, дисциплиновано, спремно да испуни очекивања својих родитеља.

 

- Можемо да закључимо да сваки члан породице или заједнице познаје јако добро своје место и улогу и од тога нико не одступа?

- Ове улоге унутар традицоналног друштва се стичу, уче и усавршавају. Сваки члан друштвене заједнице преузима одговарајућу улогу и од његове успешне реализације зависи стабилност породице. Са психо-социјалног аспекта улога родитељ-дете у овим породицама представља скуп ставова, понашања, вербалне и експресивне комуникације у циљу обезбеђивања и развоја породичних односа. Несклад брачних односа води ка дисфункцији и тиме угрожаваја стабилност и равнотежу читавог породичног система.

Са културолошког аспекта очување брачних и родитељских вредности код Габора у оквирима традиционалистичког схватања, представља одбрамбену стратегију идентитарног модела који се наслеђује и преноси даље будућим поколењима. У таквом окружењу брачне размирице готово да и не постоје јер се брачни другови односе један према другом у складу са нормама понашања пресликаним од својих родитеља.

Валентин Мик