Петар Виденов: Медији цивилног друштва као алтернатива страначким медијима

Аутор: К. Ковач, 11. новембар 2018. године

„Медији цивилног друштва још увек нису довољно препознати, али у значајној мери могу допринети медијском плурализму, као и бољем дијалогу између националних заједница. Значај ових медија непроцењив је за област мањинског информисања“, каже у разговору за „Комшијске новости“ одговорни уредник двојезичног портала ФАР из Димитровграда Петар Виденов.

Као добар пример Виденов наводи свој портал који објављује садржаје на бугарском и српском језику, а који је, како каже, унео доста промена у информисању бугарске националне мањине.

„Медији цивилног сектора су, ипак, најближи грађанкама и грађанима или пак треба да се изборе за ту позицију – да информишу, едукују, укажу на проблеме у друштву и промовишу истинске вредности којима свака уређена држава тежи. Овакви медији су тренутно једина алтернатива страначким медијима, у шта су након приватизације прерасли многи електронски медији“, рекао је Виденов, иначе бивши новинар и уредник РТВ Цариброд коју је напустио након приватизације 2015. године.

Како каже, медијско законодавство у области мањинских медија „и није тако лоше“, али је „неопходно боље регулисати избор главног и одговорног уредника у мањинским медијима чији су оснивачи национални савети, како би се смањио директан политички утицај“.

„Највећи утицај на уређивачку политику мањинских медија имају политичке партије на власти, односно национални савети националних мањина, који су, што се показало и на последњим изборима 4. новембра ове године, претворени углавном у политичке националне савете. Одређен број националних савета су оснивачи медија, па њихово руководство често игра улогу и својеврсног уредника. Постоје и приватизовани мањински медији, на које велики утицај имају сами власници који су блиски владајућим политичким гарнитурама. Досадашње искуство, међутим, показало је да постоје и медији на језицима мањина који веома професионално и објективно обављају свој посао“, каже Виденов.

Он наводи да су медијске слободе у Србији „под знаком питања, о чему сведоче и бројна домаћа и страна истраживања“.

„Зато новинари и медијски радници треба да се заједничким снагама изборе за слободу изражавања у времену у којем су, нажалост, уништене многе моралне вредности. Медији треба да буду у служби свих грађанки и грађана без обзира на националне, верске и друге разлике, без политичких утицаја, сензационализма и таблоидизације“, каже Виденов.

Говорећи о цензури у медијима на језицима мањина, Виденов каже да „постоји одређени вид цензуре у медијима који су директно или индиректно под утицајем власти”.

„Присутна је и аутоцензура, посебно у мањинским медијима у малим срединама и то највише из егзистенцијалних разлога. Радује ме и чињеница да постоје и 'храбри медији' који успевају да избегну цензуру и аутонцезуру и они се углавном финансирају из независних извора. Зато новинари треба да буду истрајни и упорни, да се боре против цензуре и аутоцензуре, да се стално едукују и руководе изреком да је 'истина јача од стотине лажи"', рекао је Виденов.

Он каже да ипак, на основу његовог досадашњег искуства, новинари независних и објективних медија теже долазе до информација које нису у интересу политичара.

„Општинске власти желе да се о њима пише само афирмативно, а када се појави проблем, онда је веома тешко доћи до праве информације. Често су медији који нису блиски властима у старту дискриминисани или се на њих врши притисак, што погоршава медијску слику у Србији“, рекао је Виденов.

Медијски конкурси важан извор финансирања

Говорећи о економском положају мањинских медија, Виденов наводи да мањински медији који нису комерцијални веома тешко опстају, нарочито након приватизације, те да би требало и законски обезбедити одрживо финансирање.

„Они су углавном некомерцијални медији, али су веома важна спона између одређене мањине са земљом матицом, или пак важан извор информисања у мањинским локалним срединама. Ако томе додамо и чињеницу да на јавном сервису, тј. на РТС-у практично и не постоје емисије на језицима мањина, значај оваквих медија је велики, али под условом да се ослободе политичких притисака како би на професионалан и објективан начин били својеврсни коректив, не само у мањинским срединама, већ у и у друштву у целини“, каже Виденов.

На питање да ли начин финансирања утиче на слободу изражавања, Виденов одговара потврдно, али истиче „да је потребно створити уређивачку аутономију и храбро наступати у јавности“.

„Од храбрости се не живи, али са одабраним и одрживим медијским пројектима, уз истрајност и посвећеност публици, путем Crowdfundinga и нових тенденција у финансирању независних медија, уз проналажење и других извора финансирања, укључујући и иностране пројекте, може се у значајној мери постићи независност и објективност у информисању“, каже Виденов и истиче да су „медијски конкурси у Србији један од важних извора суфинансирања мањинских медија“.

„Међутим, често намештање конкурса, посебно у општинама и градовима, као и некомпетентне или политички одабране комисије обесмишљавају модел конкурсног суфинансирања медија“, рекао је он.

Национални савети, како каже, имају утицаја и на теме пројеката, као и на уређивачку политику.

„Не треба заборавити чињеницу да национални савети дају своје мишљење, односно препоруку пројектима појединих медија, те је отуда и велики утицај“, каже Виденов.

Говорећи о публици мањинских медија, Виденов каже да мањински медији имају публику међу припадницима других мањина, као и да имају заједничку мисију - неговање традиције и културе одређене мањинске заједнице.

„Наш модел двојезичног информисања, на пример, пружа информацију широј читалачкој публици, не само у Србији и бившим југословенским републикама, већ и у суседној Бугарској и дијаспори“, каже Виденов.

Портал ФАР, каже он, негује сарадњу са другим медијима, истраживачким мрежама, организацијама и институцијама.

„Поред изузетне сарадње са НУНС-ом, НДНВ-ом, УНС-ом, Мисијом ОЕБС-а у Србији, БИРН-ом, истраживачким мрежама, невладиним организацијама, као и Амбасадом Републике Бугарске у Београду и Конзулатом у Нишу, чланства у АОМ-у и прихватања надлежности Савета за штампу, круна нашег досадашњег постојања је, без сумње, партнерство са колегама из Крагујевца и Панчева, односно Декларација о сарадњи коју су потписали портали Pančevo City, Глас Шумадије и Фар“, каже Виденов.

Он истиче да је ово почетак стварања алтернативне медијске сцене у Србији, засноване, како пише у Декларацији, „на посвећеним вредностима и правилима професионалног, објективног, независног и благовременог новинарства и са намером да придобију ново и оправдају досадашње, новинарским радом стечено, поверење у  локалним заједницама, али и другим срединама у Србији”.

„Управо различитост треба да нас спаја на путу ка ЕУ, а то се не односи само на мањинске, већ и на већинске медије“, закључује Виденов.

О порталу ФАР

Медиј цивилног друштва, портал ФАР на бугарском и српском језику, који је основало Удружење грађана “Емблема” из Димитровграда, основан је марта 2016. године.

„Једна од специфичности ФАР-а је очување традиције, културе и језика бугарске националне мањине у Србији. Имамо дописничку мрежу из више градова, укључујући Босилеград, Ниш, Београд, Софију… Још при реализацији идеје о оснивању, екипа ФАР-а се руководила знањем, искуством и жељом да овај медиј буде 'светионик' поштеног и објективног новинарства“, каже одговорни уредник портала ФАР Петар Виденов.

Текст је настао у оквиру пројекта „Слобода у мањинским медијима“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.