Ана Јашкова: Недостатак младих највећи проблем редакција РТВ-а на мањинским језицима

Аутор: К. Ковач, 27. новембар 2018. године

Заменица главног и одговорног уредника Другог програма Радио-телевизије Војводине Ана Јашкова говорила је за Комшијске новости о проблемима и изазовима са којима се сусрећу редакције на мањинским језицима у Радио-телевизији Војводине, гледаности ових програма, аутоцензури, законодавном оквиру и слободи медија који извeштавају на језицима националних мањина.

- Каква је, по Вашем мишењу, улога Јавног сервиса у информисању припадника националних мањина?

Значајна. Најчешће, када се представљају други програм Телевизије Војводина и трећи програм радија, истиче се премиса „информативни“. Ове редакције, које у свом саставу имају катастрофално мали број чланова, док је просек година итекако висок за захтеве савремене публике, припремају жанровски разнолики програм. Све што се законом од Јавног сервиса очекује од дечијих, преко образовних, документарних, забавно - популарних, културних емисија, све се то "кува" у редакцијама на мађарском, словачком, русинском, ромском, румунском језику. Своје недељне магазине имају Македонци, Црногорци, Украјинци, Немци... И ови садржаји су им доступни једино у понуди РТВ Војводине. Републички јавни сервис нажалост занемарује ову своју важну функцију у информисању припадника националних заједница. Ова улога произилази и из Закона и њено занемаривање, нажалост, за сада није имало никаквих законских последица. Мислим да пола сата недељног колажа не може и не сме да задовољи програмске интересе пола милиона становника Србије.

- С обзиром на то да једино РТВ у Србији има толику понуду програма на мањинским језицима, колики изазов и одговорност то представља за Вас и Ваше колеге у редакцији на мањинским језицима?

Велика одговорност али још већи изазов, управо због ситуације коју сам споменула у предходном одговору. Највећи проблем са којим се данас сусрећемо јесте забрана запошљавања нових кадрова, због још увек актуелне Владине уредбе. Никад није било лако наћи квалитетан "мањиниски" кадар који би испуњавао критеријуме рада на телевизији или на радију, зато што је осим новинарског заната, потребно беспрекорно савладати и књижевни језик заједнице. Управо из тог разлога, млади људи који се одлуче придружити тиму РТВ су гаранција да ће ове редакције и опстати. Но, врло брзо губе стрпљење чекајући уговор који ће им понудити сигурност и могућност напредовања и одлазе или у иностранство или у комерцијалне медије.

- Шта све од програма на мањинским језицима нуди РТВ?

Подједнако на другом програму телевизије као и на другој и трећој радијској мрежи наше колеге у мађарској, словачкој, русинској, ромској, румунској и хрватској редакцији (ТВ) производе дневно вести од 10 минута, и Дневник од 30 минута на мађарском језику. Осим тога, постоје колажне емисије информативног карактера „Добро вече Војводино“, али и емисије за младе, дечији програм, верски програм, забавно-уметнички, музички, документарни, емисије за пољопривреднике и село. Редакције на украјинском, македонском, буњевачком, хрватском, црногорском, немачком језику производе недељно колажне емисије које нуде преглед дешавања у њиховим срединама, земљи и свету.

- Каква је гледаност програма на мањинским језицима? Шта је најгледаније?

Према актуелним истраживањима, која су се спроводила на захтев РТВ, а у сврху програмског интереса мањинских заједница које живе на територији Војводине и централне Србије, резултати су били задовољавајући. Код неких мањинских заједница чак 80% испитаника прати програм на језицима мањина. Најгледаније су дневно информативне емисије, али и емисије са деценијском традицијом попут „Породичног магазина“ (забавна емисија), емисија за пољопривреднике и емисија из културе. Највише је било замерки због дефицита квалитетног програма за децу и младе.

- Са којим се изазовима сусрећете у планирању програма и производњи медијских садржаја на мањинским језицима?

Изазове делимо са колегама из већинских медија. Телевизија и радио се више не гледају/слушају линеарно. Наши гледаоци и слушаоци старе, а све је мање млађе популације која прати наше програме. Стога треба привући што више младих кадрова, ближих сензибилитету и интегрисаним комуникацијама, које се од медија данас захтевају. Морамо бити присутнији на свим платформама које се нуде млађој популацији, једино тако ће наш јавни сервис поново допрети до млађе публике. Ово значи и савременију форму и поспродукцију, активнију out door промоцију, брендирање војвођанског сервиса преко интеркултурних дијалога, а не малих језичких гетоа.

- Да ли и у којој мери, по Вашем мишљењу, постоје утицаји на уређивачку политику када је реч о производњи програма на мањинским језицима?

Уређивачка политика појединих редакција и даље подлеже ширем контексту уређивачке политике куће. Наравно да постоји одређени степен аутономије, али мислим да веће одступање није пожељно. Трудимо се пак да у нашим програмима буду заступљени сви аспекти, без цензуре. И даље је наша водиља лични и новинарски интегритет, објективност и новинарски кодекс.

- Да ли је код Вас у редакцији присутна аутоцензура? Уколико мислите да је има, које је Ваше мишљење - због чега?

Да. Просек мањинских новинара у РТВ је 55 година. То наравно није изговор, али је симптом. Новинари на заласку своје каријере немају нажалост мотива да се ухвате у коштац са оним што објективно новинарство заиста мора. Нажалост, ова апатија зна да се пренесе и на млађе колеге који залутају у ове воде.

- Који су најчешћи проблеми са којима се суочавају новинари у редакцијама на мањинским језицима, када је реч о слободи информисања?

Мислим да је и даље аутоцензура наш највећи непријатељ. Подмлађивањем новинарског кадра, који ће да схвати изазове савременог информационог друштва, своја права и позиције у њему, може у великој мери помоћи. Немојмо заборавити да је мањински контекст, када говоримо о медијима, тек секундаран. Општа ситуација у земљи по питању слободе информисања је лоша у свим деловима јавног простора.

- Како бисте оценили медијске слободе у медијима и редакцијама на језицима националних мањина, а како уопште у медијима у Србији? Има ли разлике?

Медији у Србији су увек представљали јаку полугу власти. Ни овај пут ситуација није другачија. Не треба одвајати мањинске од већинских медија када говоримо о слободи, независности, аутоцензури. Данас су Национални савети, институције које је основала и финансира држава - барем делимично продужена рука актуалне власти. Оно што мањински медији имају као додатни баласт јесте утицај савета на медије чији су оснивачи, или чија су оснивачка права пренесена на савете. Видимо да су управо ови медији најчешће гласноговорници Савета оснивача или тачније актуелне власти у Србији. Оно што видим као помоћ овим медијима јесу саморегулациони акти који би их ослободили уцењивачких уређивачких политика и дозволили да се о мањинским питањима извештава објективно и отворено у контексту заједничког политичког простора, интеркултурног дијалога и антигетоизације.

- Како оцењујете економски положај мањинских медија у Србији?

Никада гори, али то је судбина коју делимо са својим колегама. Новинари у приватизованим локалним медијима су уцењени политичким утицајем локалне заједнице, која је и даље посредством лоше реализованих медијских конкурса највећи финансијер ових медија. Што се тиче јавних сервиса, они се и даље воде као "државне фирме" и подлажу актуелним уредбама о смањењу плата о немогућности запослења...

- Како оцењујете медијско законодавство када је реч о раду медија и програма медија на језицима националних мањина? Треба ли и шта променити?

Чињеница је да смо приватизацијом локалних медија изгубили поприличан број медија који емитују програм на или и на језицима мањина. Ови садржаји нису комерцијални и тако махом нису били приватизовани. Они који су имали ту "срећу" сада губе битку на слободном тржишту. Конкурси који расписују локалне заједнице су нетранспарентни и подложни политичком и интересном утицају, тако да основни циљ - примаћи се независном новинарству и извештавању на локланом нивоу - данас је миљама удаљен. Постоји простор за поправљање медијских закона, поготово у домену извештавања на језицима националних заједница, јер легислатива која је неодржива и често у колизији са осталим законима ће значити спори и болан крај за мањинске медије, а не јак аргумент у актуелним преговорима са Европском унијом.

- Имају ли медији на језицима мањина публику међу припадницима других мањина?

Да, али у врло малом броју. Мислим да је потреба за превођењем садржаја, како бисмо дошли до суштинског дијалога, неопходна. Код нас постоје пионирски покушаји, где на другом програму заједнички реализујемо вишејезичке емисије. То је пре свега емисија за младе „Пулс младих“, где у получасовном термину на пет језика сазнајемо актуелне и интересантне новости из света мадих. Емисија се титлује на српски језик. Такође, ту су и емисије „Палета“, у којима се прави избор занимљивих садржаја поједниних мањинских редакција које се преводе на српски језик. Интересантно је да велику гледаност имају неке емисије на мађарском језику и језицима осталих yаједница које се преводе и репризирају на првом програму РТВ-а.

- Има ли РТВ сарадњу са неким медијима на језицима мањина?

Сарађујемо са локалним медијима, који емитују свој програм и на језицима националних заједница. Такође, постоје уговори са медијским сервисима матичних земаља неких од заједница, што олакшава размену програма и надамо се у будућности размену кадрова са циљем професионалног унапређивања и сталне едукације.

Фото: Приватна архива

Текст је настао у оквиру пројекта „Слобода у мањинским медијима“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.