Избори за 22 савета

Извор: Данас, 1 новембар 2018. године  

У недељу 4. новембра у Србији се одржавају трећи редовни избори за националне савете националних мањина. У Посебан бирачки списак до 29. октобра уписано је 509.315 бирача из 22 националне мањине, а упис је могућ закључно са 1. новембром. 

Избори за националне савете одржавају се искључиво на територији Србије. 

Непосредним изјашњавањем уписаних грађанабиће изабрано 18 савета са укупно 58 изборних листа, док ће припадници четири мањине своје савете бирати путем електорских скупштина. За одржавање непосредних избора услов је да 24 часа пре расписивања избора у Посебан бирачки списак буде уписано више од 40 одсто припадника националне мањине према последњем попису становништва. 

Непосредне изборе имаће следеће мањине: албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка. Избори електорским путем скупштина спроводе се за националне савете хрватске, црногорске, македонске и руске мањине. 

- Избори су корак напред у односу на раније, захваљујући новим законским решењима која су унапредила положај националних мањина - уверен је министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, који наглашава да је повећана заинтересованост за изборе савета: -Национални савети треба да се баве што је и дефинисано законом, дакле традицијом, службеном употребом језика и писма, културом, образовањем. 

У прилог томе су чињенице да је повећан број савета који се бирају, као и број грађана уписаних у Посебан бирачки списак, који је електронски умрежен са јединственим бирачким списком. 

Према подацима Републичке изборне комисије (РИК), највише пријављених листа има русинска национална мањина (седам), следе албанска (шест), ромска и украјинска (по пет), те бошњачка и украјинска (по четири). Грци, Словенци и Пољаци имају по једну пријављену изборну листу, остали, укључујући и најбројнију мађарску мањину имају две или три листе кандидата. 

Као и на парламентарним изборима, на листи сваки трећи кандидат/киња мора бити из редова мање заступљеногпола. Практично, на изборе чланова националних савета примењују се иста правила као и за избор народних посланика, укљућујући тзв. Д’онтов систем расподеле мандата (листи припада број места сходно броју освојених гласова, уз примену система највећег количника). 

Према изборном календару, коначни резултати знаће се 8. новембра, па следи рок до 20 дана са конституисање и избор органа националних савета националних мањина. 

Сваки савет има има председника, извршни одбор, одборе за образовање, културу, обавештавање и службену употребу језика и писма. 

Према законским изменама о деполитизацији ових тела, савете као председници и чланови извршних одбора не могу водити политички лидери. Закон прецизира да се то односи на чланове руководећих органа политичке странке (председник, председништво, извршни одбор и сл). Челне функције у саветима не могу заузимати ни изабрана или постављена лица у државним органима, покрајинским и у јединицама локалне самоуправе уколико у оквирима својих надлежности одлучују о питањима која се тичу рада националних савета. 

Савети се финансирају из буџета републике, покрајина и јединица локалних самоуправа. 

Изборе је расписао ресорни министар Ружић 17. августа. Према његовим речима, кампања генерално протиче у демократској атмосфери, мада има „тензија“ унутар бошњачке националне мањине, односно различитих листа. 

Ово су трећи редовни избори од промене Устава Србије 2006, а за разлику од претходних 2014. када је бирано 20 савета, право на свој савет избориле су још руска и пољска мањина. 

Пројекат „Година нових националних савета" суфинансиран је из буџета Републике Србије

Од поноћи ћутња 

Изборна тишина није изричито предвиђена Законом о националним саветима националних мањина, али произилази из члана 43 о примени других прописа. Тај члан налаже да се „па избор националног савета и питања која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе закона којима се уређује избор народних посланика и закона којим се уређује управни спор". 

Закон о избору народних посланика у члану 5, забрањује изборну пропаганду преко средстава јавног обавештавања и јавних скупова и објављивање процене резултата избора 48 часова пре одржавања избора и на дан избора до затварања бирачких места. 

Бројност мањина и савета 

Према попису из 2011, који је основа за формирање и утврђивање броја чланова националних савета, у Србији сем припадника вечинског народа Срба којих има 5,988.150 (83,3 одсто), живе и припадници 43 националне мањине или етничке заједнице, три више него на претходном попису (Шопи, Бањаши и Јермени). Најбројнији су Мађари са 253.899 становника, па Роми (147.604) и Бошњаци (145.278), а сви остали имају мање од једног постотка становништва. Мањине са више од 100.000 припадника имају савете са 35 чланова, а остале сукцесивно мање, све до 15 чланова за савете мањина које имају до 10.000 становника. 

„Вгој чланова Националног савета зависи од броја грађана који су се на последњем попису изјаснили као припадници одређене националне мањине", подсећа Бранко Ружић, наглашавајући да је бројност савета кључни критеријум за финансирање. Према његовим речима, Министарствои Влада Србијећеса Националним саветом албанске националне мањине пронаћи „одрживо решење" за финансирање овог савета мимо онога на шта формално имају право. Наиме, због бојкота Пописа 2011, онај Савет нема 29 чланова који им објективно припада по бројности, а самим тим ни финансија које би обезбедилезаконом гарантована права.