Добра штива националних мањина

Извор: Дневник, 3. децембар 2018. године

Вече посвећено неговању, очувању и развоју издавачке делатности војвођанских Мађара, у оквиру чега су представљена различита дела и жанрови, одржано је у просторијама библиотеке „Иво Андрић” у Руменки. Промоцију је организовао Културни центар „Руменка” у сарадњи с Издавачким заводом „Форум”, у жељи да се и на тај начин спозна богатство мултикултуралности те средине. 

- Неговање мултикултуралности једна је од визија Културног центра „Руменка", као носиоца неговања културног живота региона - истакла је директорка Културног центра „Руменка" Драгана Милошевић пожелевши добродошлицу учесницима и посетиоцима. - Што пре схватимо да је то наше богатство и адут на основу којег смо у правом смислу препознатљиви и у региону и ван њега, сарадња ће сигурно бити плодоноснија, а културни програми и пројекти у будућности квалитетнији. 

Том приликом представљена је и акција „Књигу у дијаспору", у оквиру које представници Издавачког завода „Форум“ обилазе места у Војводини у којима не постоје књижаре, те промовишу своја издања и на тај начин помажу читаоцима да што једноставније дођу до књиге. 

- Годишње објавимо око 30 књига различитих жанрова - објаснио је директор и главни уредник Издавачког завода „Форум“ Габор Вираг. - Сматрамо да је значајно читати, јер књига би требало да се цени и један је од најлепших поклона чак и у данашње време, у којем је много електронских издања. Ја сам позитивно изненађен у том смислу јер људи и даље воле књигу. Добра књига то заувек остаје и ако има своје вредности, доћи ће до публике. 

Ове године Србија је била почасни гост на Књижевном фестивалу у Будимпешти, те је „Форум“ актуелно објавио и велики број дела савремених српских писаца преведених на мађарски језик. Међу њима су се нашла имена попут Иве Андрића, Светислава Басаре, Милована Данојлића, Ласла Блашковића и других, које је на промоцији представила уредница збирке превода Издавачког завода „Форум“ Емеше Рајшли. 

- У Мађарској се сад већ доста читају електронска издања, док су у Србији људи и даље склони папирним страницама - показује искуство Емеше Рајшли.

- Чула сам и једно занимљиво мишљење о електронским књигама, које каже да ако човек чита са уређаја, не запамти сам предмет, који има душу. Они који се баве књигом знају да је прво што ће урадити кад књига стигне из штампарије, отворити је и помирисати старнице. Истина, одавно се изгубио стари мирис, али осећај и даље постоји и сви тако радимо. Мислим да ћемо још дуго читати те класичне књиге. 

Промоција је привукла и основце из Руменке, те је посебно била представљена литература за децу, у којој је изузетно занимљива едиција која најмлађе упознаје са филозофима, приближавајући им ту тему на пријемчив начин. Кад је реч о делима за одрасле, представљене су књиге са интервјуима, репортажама, портретима, фељтонима и коментарима старијих новинара, који су писали за најпознатије дневне и недељне мађарске листове у Војводини, о којима је говорио уредник Издавачког завода „Форум“ Јанош Бренер. Теме тих дела су појединац и друштво, судбине и животи мађарског живља, култура, научни радови војвођанских Мађара и, уопште, све што је дотицало грађане Југославије и Србије раније или у данашње доба. 

- Колико сам схватила, овде је реч, између осталог, о преводу великих писаца на мађарски. Парафразираћу великог мислиоца, писца и нобеловца Иву Андрића, који је рекао да се „са магијом граничи и на праве подвиге личи рад доброг преводиоца", и да су преводиоци они мостови који спајају две цивилизације и две културе била је инспирисана гошћа промоције мр Хелена Међеши, преводилац за русински језик. - Мало са цинизмом, а мало се са подсмехом каже да је у преводу увек нешто изгубљено. Не, ја тврдим да је у преводу увек нешто и добијено. Да није превођења, људска култура не би била универзална.