Дезинформисање мањина?

Аутор: Норберт Шинковић, Извор: Радио Слободна Европа, 29. март 2019. године

Након завршене јавне расправе о нацрту нове медијске стратегије национални савети националних мањина, који су и оснивачи мањинских медија о чијем будућем статусу се расправља, отворено су против већине предложених решења за мањинско информисање. Док из савета тврде да предложене мере угрожавају стечена мањинска права, медијски стручњаци и новинарска удружења наглашавају да је циљ мера да се смањи политички утицај на те медије.

Расправе о избору уредника

Нацрт медијске стратегије предвиђа неколико решења за мањинско информисање. Једно од њих, које је изазвало и негодовање националних савета, је да ти савети не би могли да смене или да именују главне и одговорне уреднике без сагласности самих редакција. Координација националних савета није задовољна ни предлогом да више не буду питани о избору уредника у јавном медијском сервису.

"Предложен текст медијске стратегије умањује стечена права националних мањина у области јавног информисања која су обезбеђена доношењем Закона о националним саветима", преноси став Координације савета националних мањина Емил Лулић, представник тог тела.

Он додаје да "нацрт предвиђа да савети више не дају мишљење у поступку избора одговорних уредника јавних медијских сервиса, сматрајући да то није добро, а то је одредба закона о саветима која је прошла уставно-правну контролу, и Уставни суд је рекао да је то у складу са Уставом као и са правним системом земље".

Задатак стратегије је да обезбеди новинарску аутономију и самосталност редакције, како у већинским тако и у мањинским медијима, одговара на критике националних савета доценткиња на Филозофском факултету у Новом Саду Јелена Клеут, која је као медијска експерткиња учествовала у изради нацрта стратегије.

"Циљ предложених решења није да се дерогирању мањинска права, већ да се смањи утицај националних савета на саме редакције и да се на тај начин обезбеди квалитетније информисање мањинских заједница", наглашава она.

"Мишљење које национални савети дају за избор уредника у јавном медијском сервису, у целини нарушава концепт јавног медијског сервиса као потпуно објективног, аутономног дела медијског система", наводи Клеут и подсећа да припадници националних савета учествују у раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а то тело именује управне одборе јавних медијских сервиса и због тога се тренутно само "дуплирају функције националних савета".

Ко бира НГО?

Истовремено, национални савети - који су по важећем Закону о националним саветима националних мањина задужено за остваривање права у четири области - култура, службена употреба мањинских језика, информисање и образовање -противе се и идеји да чланове управних одбора медија чији су оснивачи савети чине и представници цивилног сектора као и саме редакције, уз једну трећину представника савета.

"Ко ће повући црту и рећи која невладина организација може, а која не може да има представника у тим медијима? Просто, национални савети као непосредно изабрана тела од стране већине припадника мањинских заједница, ипак представљају вољу већине, па морају да уживају и неки легитимитет, а нацрт стратегије управо ово негира", категоричан је Лулић.

Клеут, пак, сматра да се јачањем присуства редакције али и јавности у управљању тим медијима, значајније остварује њихова аутономија.

"Мислим да треба инсистирати на значају редакције, да је то важан део нацрта, да редакција буде укључена у избор и именовање уредника медија националних мањина", каже она.

Клеут додаје да јој је жао што координационо тело савета није дало никакво мишљење о још једном значајном делу нацрта, а то је јачање интеркултуралности у медијским садржајима.

Нацрт сугерише и то да национални савети више не би требало да дају предлоге за расподелу средстава на конкурсима за финансирање медијских пројеката. Као решење нуди се да они унапред дају смернице, какве садржаје би волели да виде у мањинским медијима.

Еснафска удружења подржавају нацрт

Борис Варга, новинар из русинске заједнице, учествовао је на састанцима радне групе за израду предложених мера. Он каже у разговору за Радио Слобода Европа (РСЕ) да ова решења управо долазе од оних који раде у мањинским редакцијама чији су оснивачи национални савети или имају додир са овом темом.

"Критике су доказ да савети немају искрену жељу за професионалним и објективним информисањем на мањинским језицима, већ само намеру да контролишу информисање и кадровску политику у медијима у којима су они оснивачи. Зато се прави та замена теза да је реч о умањењу стечених права", сматра он.

Варга поставља питање зашто саветима смета предлог да именовање и смена главног уредника буде могућа само уз сагласност редакције. По њему, то је јасан показатељ да савети као политичка тела желе контролисати рад медија.

Подсетио је и на случај мањинског листа на мађарском језику "Мађар со", чији је главни уредник Чаба Пресбургер 2011. године смењен уз образложење да је непрофесионално радио, а као пример наведено је да није објавио саопштење Савеза војвођанских Мађара (СВМ), најјаче мањинске странке у мађарској заједници.

Варга каже да су састанцима чланова радне групе и новинара присуствовали и представници националних савета који су, како он тврди, већ тада "непримерено и бурно реаговали" на ове предлоге и "отворено су говорили да су то њихови медији, да су они добили на изборима за националне савете највећи број гласова и да њима следује управљане тим медијима".

Питање стечених права

Да национални савети нерадо одустају од управљачке позиције у мањинским медијима сматрају и у Независном друштву новинара Војводине (НДНВ).

Недим Сејдиновић, из тог удружења, каже да је тренутно у току кампања националних савета националних мањина против решења за мањинско информисање која се налазе у нацрту медијске стратегије.

"Национални савети кажу да решења из нацрта стратегије смањују стечена права националних заједница, а то апсолутно није тачно", тврди он и каже да "стечена права не подразумевају цензурисане медије, уплашене новинаре и дезинформисане грађане".

Сејдиновић каже да савети притискају Владу Србије да измени тај предлог. Он указује на то да предложена решења омогућавају адекватно и континуирано финансирање медија и медијских садржаја на језицима националних мањина, али истовремено уводе и одговорност националних савета и контролне механизме којима би се умањила могућност политичких притисака и уцена.

Иначе, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и НДНВ упутили су Влади Србије писмени прилог јавној расправи о медијској стратегији у којем су указали да нису истините тврдње представника националних савета да решења из документа умањују стечена права припадника националних мањина.

Нацрт медијске стратегије тренутно је у рукама Владе која сада уз интерресорну групу разматра пристигле примедбе. Након што се донесу одлуке у вези са примедбама следи изјашњавање министарстава.Као последњи корак Влада треба да усвоји предложени документ, јер Скупштина Србије нема обавезу да се о томе изјасни. Према ранијим најавама председника Радне групе за израду медијске стратегије Дејана Стојановића, очекивани рок за усвајање овог документа је друга половина априла.

 

Коментари

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.