Мањинске заједнице у Србији почеле припреме за попис становништва

Pixabay

Извор: slobodnaevropa.org (Бранко Вучковић), 24. јул 2020.

Мањинске заједнице у Србији започеле су припреме пред предстојећи попис становништва следеће године, са намером да реше неке од идентитетских питања.

Како је најављено, у Србији ће од 1. до 30. априла 2021. године бити спроведен попис становништва који је подједнако важан за државу и грађане, јер прикупљени подаци представљају најзначајнији статистички извор података о становништву земље.

Попис је посебно важан за припаднике етничких заједница којих, према подацима из 2011. године, у Србији има више од двадесет, јер служи као оквир којим се дефинише и обим права које имају.

У склопу припрема за април, представници албанске заједнице тражили су измене методологије од Завода за статистику, као услов за учешће. Црногорци су већ почели са мотивацијом својих чланова, а Роми се надају да ће се новим пописом напокон утврдити тачан број припадника те заједнице.

Албанцима важна и дијаспора

Према проценама међународне заједнице, у Србији живи око 60 хиљада припадника албанске националне мањине, највише у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа на југу Србије.

Албанци из Прешевске долине који су бојкотовали попис становништва спроведен 2011. године, још нису одлучили да ли ће учествовати на предстојећем попису 2021. године.

Председник Националног савета Албанаца (НСА) Рагми Мустафа у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ) истиче да ће одлуку о томе и овога пута донети Скупштина албанских одборника из општина са југа Србије, која је донела и одлуку о бојкоту прошлог пописа.

Он каже да је тада било много примедби на спровођење пописа, посебно када су у питању припадници албанске дијаспоре са овог подручја.

„Ми имамо јаку дијаспору људи који раде на Западу и тада је био проблем да ли ти људи треба да буду уписани овде или негде другде. Ми смо апсолутно за то да они треба да буду пописани овде, јер доприносе социјално-економском развоју нашег региона”, каже Мустафа.

Он додаје да је НСА због тога упутио захтев Заводу за статистику да отклони тај и друге недостатке, како би се обезбедили услови за несметан попис у априлу 2021. године.

Поред уписа људи из дијаспоре, према његовим речима, важно је и да обрасци за попис буду на албанском језику и да пописивачи буду из саме заједнице, јер они најбоље познају терен и људе које пописују.

“Ми смо дописом Заводу за статистику желели да и другу страну охрабримо да се определи за стварање повољније атмосфере за спровођење пописа од оне која је била 2011. године”, каже Мустафа.

Наглашава да ће се, уколико Завод за статистику који је задужен за спровођење пописа отклони уочене недостатке, створити услови за регуларан попис становништва на југу Србије.

„Ако они узму у обзир наше примедбе и отклоне их мислим да ће то допринети атмосфери у којој би Скупштина албанских одборника донела позитивну одлуку о учешћу у попису”, каже Мустафа.

Мустафа оцењује да попис становништва у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа има велики утицај на политичке и друштвене токове, а посебно када су у питању колективна права припадника албанске заједнице и очување националног идентитета.

“Због тога је НСА спреман да у сваком тренутку допринесе мотивацији локалног становништва да се одазове попису”, каже он.

Албанци су бојкотовали попис из 2011. године јер су пописни формулари били штампани ћирилицом на српском језику. Као додатан разлог, представници те заједнице су наводили и нерешене проблеме и неиспуњене обавезе државе према овом делу Србије.

Црногорци забринути због рефлексије међудржавних односа

У Националном савету Црногораца у Србији кажу да су већ отпочели са припремама за спровођење пописа и мотивацијом становништва да том приликом искаже своју националну припадност.

Према речима Драгана Мартиновића, члана Националног савета, број Црногораца у Србији из различитих разлога се константно смањује.

„Сваки пут, по попису, покаже се да је у Србији дупло мање Црногораца који у њој живе. То је посебно изражено од 2006. године када је Црна Гора постала независна држава”, каже он за РСЕ.

Мартиновић је забринут и због негативних коментара о Црногорцима, који су неретко стизали од највиших државних функционера у Србији.

“Недавно је министар иностраних послова Србије, Ивица Дачић изјавио да је Црногорцима дошао крај у Београду. Шта је то него политички инжењеринг? Министар Златибор Лончар је рекао да ће се трудити да, док он буде министар здравља, више не запошљава Црногорце у здравствене установе. То су изјаве првих људи у Србији”, набраја Мартиновић.

Дачићева изјава о томе да је “дошао крај Црногорцима у Београду” дата је новинској агенцији Тањуг, 17. маја, након критика које су стигле из Црне Горе да се Србија меша у унутрашњу политику те државе. Претходно је Дачић изразио забринутост због хапшења црквених представника због литије одржане у Никшићу 12. маја.

Тензије између две земље, након што је Црна Гора усвојила Закон о слободи вероисповести, су такође биле повод и за изјаву министра здравља Златибора Лончара за О2 телевизију у фебруару ове године, а која је била критикована као дискриминаторна од стране Поверенице за заштиту равноправности у Србији.

Драган Мартиновић додаје да се због свега набројаног људи изјашњавају као Срби, Југословени или се уопште не изјашњавају о националној припадности.

Ненад Стевовић, саветник за идентитетска питања у Црногорској партији подсећа да су статус мањине добили након осамостаљења Црне Горе 2006. године, када је, према статистичким подацима, у Србији било 147.000 припадника црногорске националности, а да их је на прошлом попису регистровано мало мање од 39 хиљада.

„Та огромна разлика од 109.000 ’несталих’ Црногораца, резултат је системског политичког инжењеринга који се примењује у Србији”, каже Стевовић за РСЕ.

Црногорска партија, која ће у будућем сазиву Скупштине Војводине, захваљујући широкој коалицији, имати шест мандата, образовала је радно тело за спровођење активности уочи пописа становништва у Србији са циљем да се црногорска заједница мотивише за важност одговора на питања о идентитету.

Стевовић изражава бојазан да ће се изузетно лоши међудржавни односи између Србије и Црне Горе рефлектовати и на предстојећи попис становништа у Србији.

„Та могућност је врло реална јер ће попис представљати билансни тренутак у коме се налазе национално свесни Црногорци у Србији. Али, као што је попис важан за њих, важан је и за политички естаблишмент у Србији који негира црногорски идентитет”, каже он.

Црногорска партија је раније затражила оставке свих чланова Националног савета Црногораца, оптужујући их да су неактивни, незаинтересовани за положај своје националне мањине и да су инструисани од владајуће партије.

„Предстојећи попис, у ствари, представља утакмицу између потпуно два различита концепта унутар црногорске заједнице у Србији. Једног који жели да одржи национални црногорски идентитет у Србији и другог који га негира”, каже Стевовић.

Драган Мартиновић из Националног савета Црногораца одговара да су те оптужбе неосноване и да су изазване неуспехом кандидата Црногорске партије на изборима за састав Националног савета Црногораца.

У Ловћенцу, незванично центру црногорске дијаспоре, месту у општини Мали Иђош у Војводини, 60 одсто становништва су Црногорци. У тој општини, црногорски језик је, после српског и мађарског, након иницијативе црногорске заједнице, трећи службени језик.

Испред зграде локалне самоуправе у Малом Иђошу су истакнуте српска, мађарска и црногорска застава. У тој општини у протеклом сазиву на власти је била коалиција Српске напредне странке и Савеза војвођанских Мађара, а вероватно ће тако остати и након ових избора.

За разлику од Малог Иђоша, у суседној општини Врбас у којој су такође испуњени сви законски услови због великог удела Црногораца у становништву тог града, црногорски језик још увек није уведен као службени. Управо је то разлог због којег су представници црногорске заједнице небројено пута упућивали молбе државном врху Србије.

У овој општини је до сада на власти била коалиција СНС и СПС, а на протеклим изборима, СНС је освојио апсолутну већину и моћи ће сама да формира власт.

За Роме важно утврђивање тачног броја

За припаднике ромске заједнице у Србији главни мотив за учествовање на предстојећем попису је утврђивање тачног броја Рома у држави.

Према наводима активисте и бившег члана Националног савета Рома Мишка Паунковића, на последњем попису из 2011. године било је више од 148.000 Рома, а према попису међународних невладиних организација око 600 хиљада.

Паунковић за РСЕ објашњава да се грађани не изјашњавају као Роми из много разлога, а да је међу првима то што не знају шта добијају таквим изјашњавањем и шта то значи за ромску заједницу.

“Када би се сви изјаснили као Роми, ми бисмо били најмногобројнија национална мањина у Србији, а то би донело низ привилегија”, указује он.

Према његовим речима, Роми се не изјашњавају и због бојазни од подсмеха, али и из страха.

Паунковић указује и да када на ред дођу избори у Србији, ромски гласови се прикупљају “ситним услугама или за неке ситне поклоне, пакете”.

Један број, како каже, се не изјашњава зато што је у мало бољем економском и друштвеном положају од људи који живе у махалама.

Према његовим речима, ни власт не чини ништа да побољша положај Рома како би се они осећали као равноправни чланови овог друштва.

„Ни они школованији који би требало да делују као позитивни примери сународницима не могу нигде да добију посао. Нигде их нема у систему, нигде их нема – ни у државним ни у институцијама локалне заједнице”, каже Паунковић.

Паунковић указује и да са Ромима нема ко да ради на едукацији и подизању свести о значају пописа за њихову националну мањину, јер је већина преокупирана борбом за егзистенцију.

„Више од 70 одсто Рома се свакодневно бори да преживи, буквално се бори за кору хлеба. Они углавном просе, сакупљају секундарне сировине на ђубриштима. Не пружа им се прилика да размишљају сопственом главом.

Замислите кад би се 60 одсто Рома изјаснило да су Роми. Па то би било више од 350.000 људи. Мађара нема толико, али иза њих стоји држава Мађарска, а иза Рома не стоји нико”, каже Паунковић.

И Иван Дервишевић из удружења „Толеранција за све“ из Ниша каже да је веома важно утврдити тачан број припадника ромске националне мањине, јер сматра да је разлика између званичних статистичких података и незваничних процена исувише велика и веома лоша по ромску заједницу, а као пример наводи ситуацију у Нишу.

„У Нишу има око 25.000 Рома, а изјашњених само око 7.000. Не изјашњавају се они ван махала, који живе у стамбеним насељима”, каже Дервишевић.

Да су Роми међу најчешће дискриминисаним делом друштва потврдила је у септембру за РСЕ и сама Повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић, која је указала да су припадници ромске националне мањине и даље најугроженији.

 Попис на сваких десет година

Попис становништва у Србији се ради на сваких десет година, а спроводи га Републички завод за статистику. На сајту те институције се наводи да су припреме у току и да су завршене консултације су вези са дефинисањем садржаа упитника и да је усвојен и Закон о попису становништва, домаћинстава и станова 2021.

Крајем ове године биће расписан и конкурс за пописиваче и инструктуре, након чега следи њихова обука. Објављивање првих резултата се очекује у мају следеће године.

Коментари

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.