Национални савети имају апсолутну контролу?!

Извор: Цензоловка, Асоцијација медија (Вељко Милић), 28. јул 2020. године

Информисање на језицима националних мањина у Републици Србији прилично је неуједначено. По правилу, националне мањине чији припадници живе у већем броју у Републици Србији имају бољу могућност да информације примају на свом матерњем језику. Такође, националне мањине чији припадници живе на територији АП Војводине, имају нешто бољи положај по питању информисања на матерњем језику, него што је то случај са националним мањинама чији припадници живе у другим деловима Републике Србије. Велики утицај националних савета националних мањина, заједнички је за информисање свих националних мањина на територији Републике Србије.

 Због своје бројности, поједине националне мањине имају већи број медија на свом језику, али и већи број новинара који могу да извештавају на језику националне мањине, па је самим тим и информисање ових националних мањина разноврсније. Поред тога, штампани медији на мањинским језицима, чији су оснивачи национални савети националних мањина, на територији АП Војводине, добијају директне субвенције од стране Владе АП Војводине. Са друге стране, за медије на мањинским језицима ван територије АП Војводине не постоји ова врста финансирања. Програм на језицима националних мањина на Радио-телевизији Војводине неупоредиво је квалитетнији и разноврснији од програма на језицима националних мањина на Радио-телевизији Србије, где га до скоро није ни било.

Надлежности националних савета националних мањина у области областима информисања на језицима националних мањина су такве, да се може закључити да национални савети у потпуности контролишу ову област. Национални савети могу да оснивају установе или привредна друштва која ће бити издавачи медија на језицима националних мањина, а на територији АП Војводине националним саветима су пренета оснивачка права на установама које су издавачи медија на језицима националних мањина, а које установе се финансирају од стране Владе АП Војводине. У овом тренутку национални савети имају апсолутну контролу над кадровском и уређивачком политиком медија чији су оснивачи, што негативно утиче на слободу уређивања и плурализам информација које ови медији пружају. Апсолутну контролу над медијима поједини национални савети често користе, те нису ретки случајеви да уредници медија бивају смењени због тога што медији нису извештавали у складу са политиком националног савета. Поред тога, национални савети националних мањине учествују и у процесу избора уредника програма на језику националне мањине на Јавним медијским сервисима, давањем мишљења о појединачним кандидатима, али дају и мишљења на појединачне пројекте на конкурсима за пројектно суфинансирање.

Све наведене изазове са којима се информисање на језицима националних мањина суочавало, препознала је нова Медијска стратегија и покушала да их превазиђе предлажући низ мера које би требало да побољшају квалитет и разноврсност информисања на језицима националних мањина, али и да успоставе гаранције уређивачке независности за медије који извештавају на језицима националних мањина.

Нова Медијска стратегија предвиђа успостављање гаранција уређивачке политике код медија чији су оснивачи посредно национални савети, на тај начин што ће се увести неспојивост чланства у националном савету и чланства у органима управљања код издавача медија чији су оснивачи национални савети, професионализацију управних одбора у медијима чији су оснивачи национални савети, те обезбеђивање стабилних транспарентних и недискриминаторних извора финансирања за ове медије на целој територији Републике Србије. Такође, предвиђено је да национални савети националних мањина унапред достављају необавезујуће мишљење, о врсти недостајућих садржаја, приликом конкурсног суфинансирања, чиме би се смањио директан утицај националних савета приликом одлучивања о појединачним пројектима. Предвиђен је и низ мера које се односе на повећање медијских садржаја који су од значаја за очување националног идентитета националних мањине и на повећање броја стручних кадрова за рад у медијима на језицима националних мањина.

У време писања овог текста, при крају је и Акциони план за спровођење Медијске стратегије, којим се мере предвиђене Медијском стратегијом додатно разрађују.

Читав процес доношења Медијске стратегије и процес израде Акционог плана били су обележени сталним притисцима националних савета и Министарства за државну управу и локалну самоуправу који су били усмерени на очување постојећег стања у области информисања на језицима националних мањина. Због тога ће период имплементације Медијске стратегије бити изазован и занимљив јер мере које су предвиђене Медијском стратегијом могу постати делотворне тек уколико се имплементирају од одговарајуће прописе. Уколико то не буде случај, мере предвиђене Медијском стратегијом остаће списак лепих жеља у области информисања на језицима националних мањина.

Вељко Милић, извршни директор НДНВ-а