Медији националних мањина изложени двоструком притиску

Извор: Данас, аутор: И. Николетић, 12. септембар 2020. године

Медији националних мањина и они који емитују програме на мањинским језицима данас су највише суочени са проблемом утицаја националних савета мањина на њихову уређивачку политику, без обзира да ли су савети и оснивачи тих медија.

То је као кључни проблем издвојила анализа коју је организовала Мисија ОЕБС-а у Србији у партнерству са Независним удружењем новинара Србије и Центром за одрживе заједнице.

„У том смислу, лоше је што не постоје механизми који би обезбедили аутономију и независну уређивачку политику мањинских медија, а тиме и медијски плурализам и квалитет садржаја који се емитује“, нагласио је Недим Сејдиновић, независни консултант и аутор студије, на недавно одржаној расправи о извештају.

„Нажалост, приликом измена и допуна Закона о националним саветима пропуштена је прилика да се разговара о њиховој улози, иако је информисање дефинисано као једна од четири области њихове надлежности. То је била прилика да се неки од проблема реше, али је то прошло без јавне расправе“, рекао је Сејдиновић.

У анализи се истиче да Национални савети имају значајну улогу у конкурсном суфинансирању медија, па на тај начин могу да остваре утицај и на медије у приватном власништву.

„Не треба међутим сметнути с ума ни чињеницу да су нови власници медија у Србији представници владајуће већинске политичке олигархије, и да постоји њихов неприкривен утицај на уређивачку политику медија којима газдују. Тренутно су представници мањинских медија и већинске политичке елите у Србији у симбиози, па су новинари у тим медијима изложени двоструком притиску из истог правца. Биће међутим интересантно како ће се мањински и вишејезични медији понашати уколико дође до прекида те симбиозе“, наведено је у анализи.

Са том констатацијом се, током онлајн представљања извештаја, једино није сложио председник Националног савета Мађара Јене Хајнал, наводећи да је извештај „пристрасан рад појединца“, у коме је преувеличан утицај националних савета, док „ништа позитивно није наведено“.

Извршни директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Вељко Милић оценио је да тај извештај ни на који начин није пристрасан, те да је утицај већи код оних медија чији су савети оснивачи. „Сведоци смо да савети у пракси не штите национални идентитет већ спроводе своју или политику мањинске странке кроз медије“, нагласио је он.

Мањински медији ће се, како је навео Сејдиновић, суочити са још једним потенцијално великим проблемом ове и следеће године, када истиче обавезујући петогодишњи рок од приватизације значајног броја медија.

Тиме престаје да важи обавеза власника да емитују програм на мањинском језику. Предмет приватизације су била 43 вишејезична медија, а нису обезбеђени механизми који ће омогућити њихово адекватно и дугорочно (су)финансирање, због чега је велики број приватизованих медија дошао у веома тешку ситуацију, а један број њих је престао и да постоји“, пише у анализи.

У извештају је наведено и да Агенција за приватизацију и РЕМ до данас нису објавили извештај о томе у којој мери су приватизовани медији поштовали „ионако слабашну“ законску одредбу о континуитету. „Истек обавезе ће сасвим извесно резултирати смањењем броја медија који имају садржаје на мањинским језицима, односно неки вишејезични медији, из разлога смањења цене продукције, постаће једнојезични. Осим тога, велики број медија са листе има садржај на мањинском језику само у симболичким размерама“, објашњено је у анализи.

У вези са тим, новинар из синдиката „Независност“ Радио-телевизије Војводина (РТВ) Дарко Шпер поменуо је случај отпуштања 200 запослених у тој медијској кући, а шта ће, како тврди, директно утицати на производњу садржаја на мањинским језицима.

„Тренутно се одвија чудан процес где послодавац отпуштенима нуди да потпишу уговоре о привременом и повременом раду након што је увидео празнине“, рекао је Шпер и подсетио да РТВ има девет телевизијских и седам радијских програма на језицима мањина те је навео да је због тих отпуштања упућено отворено писмо међународним организацијама, међу којима ОЕБС-у и Европској комисији.

Најзаступљенији мађарски језик

Тренутно у Србији постоји 153 медија који извештавају и на језицима националних мањина, где су најзаступљенији мађарски језик (на 50 медија), ромски (26), словачки (21) и албански (19).