„Ромска платформа” против дискриминације

Извор: Дневник, Аутор: С. Милачић, 30. мај 2022. године

Покрајински заштитник грађана и Удружење ромских студената одржали су прекјуче скуп „Ромска платформа - механизам у борби против дискриминације”, чији је примарни циљ била промоција интернет сајта на којем се могу објављивати и пријављивати случајеви угрожавања људских права припадника ромске популације. На скупу се говорило и о другим темама од значаја за ромску националну мањину, као што су образовање, медијско извештавање и институционални механизми за остваривање права.

У години када канцеларија Покрајинског заштитника грађана бележи две деценије постојања, уочљиви су резултати који су некад били незамисливи, напоменуо је покрајински омбудсман Зоран Павловић, мислећи притом и на овај скуп, који је сабрао не само младе активисте него и представнике еминентних институција, попут универзитетских професора.

„Чињеница је да без дијалога не може бити недискриминаторног друштва“, додао је проф. др Павловић. „Због тога сматрам да су овакве теме више него добродошле и да је ово само наставак добре сарадње”.

Идеја за креирање „Ромске платформе” потекла је од ромских активиста и лидера те Националног демократског института (НДИ), који је крајем 2018. извео Истраживање јавног мњења о перцепцији грађана о мањинама у Србији. Оно је још једном потврдило да су Роми најмаргинализованија мањинска заједница на овим просторима. Ненад Радисављев из Удружења ромских студената напоменуо је да „Ромска платформа” није само онлајн сајт на коме људи могу да пријаве случајеве дискриминације, већ и место где новинари могу да добију комплетнију слику стања кад је у питању кршење права Рома.

“Можда се питате зашто још један такав инструмент кад имамо повереништво и канцеларију омбудсмана. Идеја је настала у време ванредног стања, када због короне неке од институција нису радиле. Први разлог је то што је приступ заштити права био ограничен, будући да се прешло на онлајн комуникацију, а други разлог је што наши Роми, када се жале на неодговарајући третман, често шаљу притужбе ненадлежним институцијама, које онда одговоре штуро и пребаце проблем другој институцији. Ромска платформа је нека врста филтера где притужбе упућујемо на праве адресе”, објаснио је Радисављев.

Када је у питању заштита права Рома, Радисављев је похвалио неке од иницијатива Републике Србије.

„Законодавни оквир је добар, а оно што затева унапређење јесу колективна права на очување посебности. То се односи на службену употребу језика, неговање културе и традиције, школовање и информисање на матерњем језику. Док имамо информисање путем електронских медија и изборну наставу на ромском, не постоји штампано гласило на ромском језику нити завод за културу. То право оствариле су друге националне мањине, међу којима су неке по попису мање бројне од нас. У појединим општинама које испуњавају законски минимум од 15 одсто ромске популације, попут Костолца, ромски језик није у службеној употреби. Савети за међунационалне заједнице функционишу у већини општина, али у њима често нема представника Рома. Потребан је већи захват како би се ромски активисти на локалу укључили у планирање градских и општинских мера за инклузију Рома”, додао је Радисављев и предложио у вези с тим правима покретање иницијативе код Ромског националног савета и Скупштине АПВ.

Према речима Алме Кајтази, заједничким радом Удружења „Романи Асвин” (западна и централна Србија те Београд), чија је председница, Удружења ромских студената (Војводина) и Друштва Рома Зајечар (југ и исток Србије), кроз „Ромску платформу” покрили су територију целе државе.

„Подршку жртвама пружају администратори на платформи, којих тренутно има четворо, а ја сам једна од њих”, каже дугогодишња активисткиња и апсолвенткиња Правног факултета у Нишу Алма Кајтази. „Ми имамо први контакт са жртвом и сваки случај дискриминације уносимо у базу података. Посебно смо водили рачуна о заштити података о личности. Дискриминацију, психичко односно физичко насиље, говор мржње уништавање имовине, претњу или неку другу повреду људских права може пријавити особа која је претрпела насиље, сведок, пријатељ, члан породице, ромска организација или неко друго удружење. Тренутно имамо шест пријављених случајева, од који је један решен.