Мировић: Војводина пример заједништва и сарадње свих који у њој живе

Аутор: С. Аничић Илић Извор: Дневник 7.фебруар 2023. године

Више новца за суфинансирање листова на језицима мањина

Уговори за суфинансирање двадесет два листа на језицима националних мањина, уручени су јуче у Покрајинској влади, за шта је издвојено 490 милиона динара. Уговоре су добили представници из девет издавачких кућа: Мађар со, Хет нап, Хлас људу, Либертатеа, Руске слово, Хрватска ријеч, Буњевачке новине, Македонски информативни центар и Ридне слово. 

Уговоре је уручио председник Покрајинске владе Игор Мировић и том приликом је рекао да Војводина јесте и да ће бити и у наредном периоду пример заједништва и пример сарадње покрајинских институција и оних који се баве издавањем листова на мањинским језицима. 

- На почетку мог мандата, 2016. године, за ову намену издвојили смо нешто више од 260 милиона динара, прошле године 390 милиона, а у овој години 490 милиона динара. Показујемо висок степен одговорности за несметано излажење листова и часописа на мањинским језицима и то ћемо чинити и у будућности - казао је Мировић. 

Овај модел директног субвенционисања јединствен је по његовим речима не само у регионалним већ и у европским оквирима. 

- На то можемо бити поносни и то треба да буде мера која представља саму суштину Војводине и читаве наше земље, мера која заправо говори о најважнијем стубу на којем почива наше друштво, а то је заједништво и међусобно разумевање већинског српског народа са националним мањинама - нагласио је Мировић. 

Подсетио је и на то да Покрајинска влада подржава и пројектно финансирање, односно суфинансирање медија на мањинским језицима чији су оснивачи приватна лица или организације цивилног сектора. 

- За то смо на конкурсу који је управо у току такође издвојили знатно више новца него прошле године. Све то заједно јесте заокружен и јасан механизам у нашем друштву који омогућава остваривање ваших права на информисање и слободу изражавања на матерњем језику - додао је Мировић. 

Субвенција је изузетно значајна како каже директорка Новинско издавачке установе Хлас људу Милана Арњаш Радић не само за функкционисање тог листа на словачком језику, већ и свих осталих часописа и новина које излазе на мањинским језицима. 

- Покрајинска влада из године у годину излази у сусрет, како нашим потребама тако и кретањима на тржишту, па је ове године издвојено више новца за субвенције. Мислим да ниједан часопис без ове помоћи не би могао самостално да опстане - казала је Арњаш Радић. 

Повећање износа новца који је додељен ове године по речима Ладислава Сукновића директора новинско издавачке установе Хрватска ријеч, доноси додатно освежење. 

- Недељник доноси теме које су не само везане за Војводину и хрватску националну заједницу, већ и теме које се тичу свих других грађана који живе на територији покрајине, а поједине теме нам долазе и са територије Србије. Кроз наш недељник доносимо велики и широк диjапазoн тема, али и оно што се тиче будућег развоја, а пратимо и дигиталне медије - казао је Сукновић. 

Више од 60 милиона припало је издавачкој кући Либертатеа, а директорка Маријана Стратулат је за “ Дневник” казала да је њихова основна делатност информисање на румунском језику. 

- У оквиру наше установе имамо часопис за децу, младе, часопис за књижевност и недељник који излази сваког петка. Имамо 24 запослених и веома смо захвални Покрајинској влади на овој помоћи - казала је Стратулат. 

Додели уговора присуствовала је и Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. 

 „Мађар со” добио 166,4 милиона динара 

Едвина Ердеди вршилац дужности директора “Мађар со” јединог дневног листа у Србији на мађарском, каже да ће им новац помоћи у даљем пословању. 

- Ове године смо добили 166.400.000 динара што је за 26 одсто више у односу на прошлу годину. Тај новац ћемо употребити и за омладински лист, као и за два дечја листа - казала је Ердеди. 

Селидба РТВ до 1. октобра 

Мировић је подсетио да је за време ове Покрајинске владе обновљена и зграда Радио-телевизије Војводине у Сремској Каменици, која производи програм на 15 језика националних мањина које живе у Војводини. 

- Припадамо генерацији која је успела да је обнови и која је успела да одржи и унапреди рад свих редакција. Осим редакције на српском језику, ту су редакције које производе сопствени телевизијски и радијски програм на готово свим језицима који су заступљени у Војводини. То је пример којим се поносимо и тешко га је наћи у пракси европских земаља - истакао је 

Мировић и додао да од 1. септембра, а најкасније од 1. октобра, део информативних редакција прелази у нову зграду из старе неусловне зграде у Улици Максима Горког.