Средња школа „Сезаи Сурои“ Бујановац - Имамо само уџбенике за албански језик

18. децембар 2017. године

Средња школа „Сезаи Сурои“ из Бујановца, у којој се настава изводи на албанском језику, има велике проблеме са недостатком уџбеника. Ученици ове школе имају уџбеник једино за албански језик. Са сличним тешкоћама, како за „Комшијске новости“ истиче директор школе Зејни Фејзулаху, суочене су и друге основне и средње школе на југу Србије у којима је настава организована на албанком језику (Бујановац, Прешево и Медвеђа).

- Само за ученике наше школе, од првог до четвртог разреда, потребно је око 300 уџбеника - каже Фејзулаху, који је и председник Комисије за образовање при Националном савету Албанаца (у оставци).

- До 2006. године имали смо право да користимо уџбенике са Косова, али изменом законских прописа то више није могуће због различитих школских програма.

Фејзулаху додаје да су претпрошле године одржани протести Албанаца због тога што Министарство просвете Републике Србије није дозволило да у основне школе на југу Србије у којима се настава изводи на албанском „уђе“ око 100.000 уџбеника које је као помоћ упутило Министарство просвете из Приштине.

Министарства из Београда и Приштине нису постигла договор око ових уџбеника, па су после шест месеци стајања у магацину они враћени на Косово. Ти уџбеници се налазе у Гњилану, али још нема споразума два министарства.

- Није тешко разумети у каквој су ситуацију ђаци основних школа у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи имајући на уму да, с једне стране, уџбеници са Косова стоје у магацину, а, с друге стране, Министарство просвете Републике Србије их није обезбедило, што је законска обавеза тог Министарства-наглашава Фејзулаху.

- Још је тежа ситуација у средњим школама, које по закону нису обавезне. Практично, средњим школама је препуштено да се саме сналазе како знају и умеју. Некада су се уџбеници за основне и средње школе, они за које је постојала сагласност Министарства просвете Републике Србије, увозили из Албаније, али због различитих програма за  многе предмете одавно и то није могуће.

Неки професори бујановачке Средње школе „Сезаи Сурои“ су  проблем недостатка уџбеника ублажили својом иницијативом, тако што су сами превели мањи број уџбеника са српског на албански. Други су наставу организовали коришћењем дигиталних наставних средстава, с обзиром на то да је ова школа савремена и у њој је таква настава могућа. Али немају сви такве услове.

Фотографија директора Зејни Фејзулаху: Ртв Бујаноци, printscreen
Фејзулаху наглашава да би дигитални уџбеници могли трајно да реше садашње проблеме. Он истиче да Издавачка кућа „Албас“ из Тиране, која има представништво у Прешеву,  школама на југу Србије нуди дигиталне уџбенике на албанском, на које ће Комисија за образовање Националног савета Албанаца вероватно дати позитивно мишљење.

Али то неће имати значаја уколико и Министарство просвете Републике Србије не да одобрење за њихово коришћење. И ту се, међутим, очекују проблеми, јер је у припреми закон о дигиталним уџбеницима који би требало да регулише ову област, а непознато је колико ће трајати процедура доношења тог закона.

Ученици бујановачке гимназије као нематерњи језик уче српски језик. У настави српског језика користе се стари уџбеници, који не испуњавају савремене стандарде.

Иначе, српски језик се као нематерњи језик учи у основним школама у којима се настава изводи на албанском још од првог разреда. Ученици, припадници албанске националне мањине, доста добро знају српски језик, тако да не би било језичке баријере при упису на студије. Свршени средњошколци из Бујановца, Прешева и Медвеђе се, међутим, одлучују за наставак студија на Косову и Метохији (Приштина, Гњилане) или Тирани, на албанском језику. Има и оних који студирају на факултетима у Македонији и Турској, на енглеском језику.

Фотографија школе „Сезаи Сурои“ преузета је са Фејсбука

Пола века постојања

Средња школа  „Сезаи Сурои“ постоји од 1968. године, а име носи по партизану из Призрена убијеном 1941. у родном граду. Најпре је била истурено одељење гимназије из Прешева, а од 1973. је самостална.  Од увођења усмереног образовања у бившој СФРЈ крајем седамдесетих година прошлог века гимназија постаје средња школа у оквиру које само један део наставља да ради по програму за гимназије. Више пута је мењала називе, а данашњи носи од 2005. године. Школа има и медицински, економски, машински, електротехнички и трговачки смер. Ученици медицинског смера праксу обављају у Врању, а остали у приватним фирмама у Бујановцу. Настава се од 1968. године изводи само на албанском (не рачунајући српски као нематерњи језик).

Школски лист

Школа „Сезаи Сурои“ од 2013. године издаје свој лист који се зове „Згјими Ринор“. Штампање листа се финансира из сопствених средстава школе, а излази 3-4 пута годишње. Лист објављује прилоге о активностима школе између два броја, ђачке и наставничке радове, занимљивости из биографија стваралаца на албанском, савете психолога и педагога и слично.

Јовица Васић

Текст је настао у оквиру пројекта о образовању на језицима националних мањина. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања уз обавезну напомену „Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“.