Драган Јовичић, РТВ Цариброд: Од националног савета ни динара

Аутор: С. Димитријевић, 22. децембар 2020. године

„Тридесет одсто средстава за нормално функционисање мањинских медија би требало да обезбеди матична држава, тридесет одсто држава чија је мањина у питању и 30 одсто локална самоуправа. Осталих 10 одсто бисмо зарадили од маркетинга“, подсећа на идеју која је и раније постојала Драган Јовичић, директор РТВ Цариброд, медија који половину програма емитује на бугарском језику.

У склопу ове медијске куће су телевизија, радио и двојезични портал, а у интегрисаној редакцији је 15 запослених. На телевизији се дневно емитују две информативне емисије-наизменично на српском и бугарском у више термина, а на радију су подједнако заступљени програми на оба језика.

Радио телевизију Царибород из Димитровграда је 2015. године купио Радиоца Милосављевић. Од приватизације до данас број запослених у овом медију је незнатно смањен, упркос не баш доброј економској ситуацији за медије у овом делу Србије, каже Драган Јовичић.

„Већину новца зарађујемо на тржишту, од маркетинга, а ту је ситуација очајна. Највише има огласа типа „траже се радници“, пошто је граница са Бугарском близу. Али и цене огласа смо морали да прилагодимо економској ситуацији. Ово су пасивни крајеви, становништво је углавном старачко, а озбиљних привредних субјеката скоро да нема. И оно што ради је на ивици опстанка“,  сматра Јовичић, додајући да су због млађе публике „изашли“ и на друштвене мреже, али млади из ових крајева брзо оду и више се не враћају.

РТВ Цариброд је ове године конкурисала за медијске пројекте и код Министарства културе и локалне самоуправе. Министарство им је одобрило 600.000 динара за један пројекат, а општина Димитровград 7.500.000 за два пројекта. По Јовичићевим речима, конкурси су им и најстабилнији извор прихода.

Насупрот локалној самоуправи,  помоћ од Националног савета бугарске националне мањине изостаје.

„Од Националног савета бугарске националне мањине последњих пет година нисмо добили ни динар. Они чак не расписују конкурсе већ директно дају једном медију“, тврди Јовичић.

Велики проблем, како наводе у овом медију су и високе таксе које телевизије морају да плаћају РЕМ-у, СОКОЈУ, а посебно издвајају ЈП Емисиону технику и везе. Сматрају да је такса од 500 евра месечно за емитовање програма превише за локалну телевизију која има програм на мањинском језику.

Говорећи о уређивачкој политици, понављају да у овим крајевима углавном живи старије становништво, које највише гледа телевизију или слуша радио. Публика је углавном заинтересовани за сервисне информације и званична саопштења, нарочито у „доба короне“. Интересује их који су услови за прелазак границе, које мере су на снази. Од пролећа, од када се појавио вирус, кажу да им телефони стално звоне, а они се труде да „задовоље своју циљну групу“.

Такође, кажу да имају добру сарадњу са локалном самоуправом, као и са власником медија и да не трпе притиске у свом раду.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tекст је настао у оквиру пројекта „Kako финансијски опстају медији на језицима националних мањина“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.