Петер Кокаи: Све негативно утиче на нас, само јаче и више нас боли

 

Аутор: С. Димитријевић, 28. децембар 2020. године
Сви проблеми са којима се суочавају медији у Србији, погађају и мањинске медије. Само јаче и више боли-сматра Петер Кокаи, оснивач и уредник Szabad Magyar Szó
„Продаја новина по мало опада сваког месеца. Истовремено посета сајту свакодневно расте. Али наш главни приход је од продаје новина, а посету сајту још увек не можемо да уновчимо“- наводи Петер Кокаи, оснивач и уредник „Слободне мађарске речи“. Фондација Слобода штампе осим наведеног портала Szabad Magyar Szó има и недељне новине Családi kör (Породични круг) и  портал на српском Слободна реч.  
Иако су њихови сајтови читани, са више од 10 хиљада посета дневно, Кокаи каже да петина прихода овог издавача потиче од конкурса, углавном страних донатора. Ове године, због пандемије корона вируса било је више страних конкурса, као подршка опстанку медија, на којима су им одобрена средства. 
Иако им на покрајинском конкурсу редовно одобравају пројекте, Кокаи има доста примедби као се спроводе конкурси за пројектно суфинансирање медија. 
„На покрајинском конкурсу влада комунистичка подела-свима подједнако. Локални конкурси су политички мотивисани и нестручни. Новац се дели по политичкој подобности, а мањински аспекти се не узимају у обзир. Ове године смо послали 28 пројеката на локалне конкурсе, а додељено нам је нула динара. Али је фирма која је регистрована 7. јануара, када су неки конкурси већ били у току, добила новац у свим општинама где је конкурисала“, каже Кокаи. 
Осим проблема са финансирањем медија, Кокаи указује и на политичке притиске са којима се суочавају „мањински“ медији . 
„Радио сам 25 година у Мађар соу и својим очима видео како партија преузима контролу и прави партијско гласило. Мађар со је једини дневни лист на мађарском и са ТВ Панон би требало да има улогу јавног сервиса Мађарима у Србији. Али то није случај“, наводи Кокаи, додајући да су и односи са Националним саветом мађарске националне мањине лоши, да њихове медије углавном игноришу, не одговарају на питања, не позивају на конференције и заобилазе их на конкурсима.
Кокаи каже и да притисци никада нису директни, нико не зове телефоном  и каже „објавите или немојте да објавите ово или оно“, али постоји индиректан притисак игнорисањем. Такође, приметно је да медији који нису блиски властима много теже долазе до оглашивача. 
Његови предлози како би држава могла да помогне мањинским медијима је смањење ПДВ на штампане медије, који сада износи 10 одсто. Такође сматра да би требало смањити износ доприноса који се плаћају за хонорарне сараднике. 
„Ми имамо 25-30 спољних сарадника. На сваки исплаћени хонорар морамо још 80 одсто да платимо за различите доприносе-социјално, пензионо, здравствено, што нам је велики терет. Сматрам да бар на неки део хонорара не би требало да се плаћају доприноси.“
На питање да ли медији националних мањина деле судбину већинских медија, Петер Кокаи одговара да све негативно утиче и на њих, само јаче и више боли. 
************************************************************************
Tекст је настао у оквиру пројекта „Kako финансијски опстају медији на језицима националних мањина“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове

 

Коментари

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.