Теодора Смољан: Док год држава подржава систем централизације националних савета, мањински медији ће бити под њиховим утицајем

Аутор: Валентин Мик, 7. децембар 2018. године 

О медијским слободама, утицају политике и националних савета на уређивачку политику, о проблемима са којима се новинари из мањинских медија суочавају и како их решити, за „Комшијске новости“ говорила је одговорна уредница недељника на румунском језику “Libertatea” Теодора Смољан.

Како бисте оценили медијске слободе у медијима на језицима националних мањина?

 - Медијске слободе су угрожене на глобалном нивоу, нарочито ако узмемо у обзир да је само ове године убијено више од 60 новинара у свету. Веома сам забринута због угрожавања слободе изражавања, притисака и политичких утицаја који су све присутнији у медијима, можда у мањој мери када је реч о медијима на језицима националних мањина. Конкретно, када говоримо о румунској националној мањини морам признати да код нас то није случај, бар за сада. Мада, треба нагласити, да смо ми, штампани медији који зависимо од читалаца јер се наш производ пласира само путем претплате, склони аутоцензури, јер притисака има са свих страна. Наравно, то не значи да нисмо професионални, да не поштујемо етички кодекс новинара и да нисмо непристрасни. Без слободе медија, не можемо говорити о квалитетном извештавању. У Србији је, генерално, медијско тржиште у тешкој ситуацији. Све више новина и телевизија су продате структурама власти, поверење читалаца у медије се смањује, новине су таблоидне, а све више новинара јури за сензационализмом. Све сам убеђенија да мањински медији у Србији, тренутно, можда имају и најквалитетнији садржај (и када је реч о Телевизији Војводине и када говоримо о штампаним медијима). Мада, будући да смо и ми део целокупног система информисања, увек постоје притисци и одређена ограничења.

Да ли и у којој мери, по Вашем мишљењу, постоје утицаји на уређивачку политику мањинских медија? Уколико да, ко све утиче на новинаре и уреднике у овим медијима?

 - Сигурно да постоје, и то је неминовно изгледа, поготово у данашње време. Колеге из неких других мањинских заједница су се жалили, у више наврата, да им се у уређивачку политику мешају национални савети. Национални савет румунске националне мањине, до сада, није утицао на уређивачку политику НИУ ,,Libertatea“, али с обзиром на то да је на недавним изборима победила листа коју подржава владајућа странка, највероватније ћемо и ми делити судбину са нашим колегама. Као оснивачи новинских кућа мањина, национални савети су ти који одређују менаџмент, самим тим, имају могућност да контролишу и индиректно учествују у уређивачкој политици. Док год држава буде подржавала систем централизације националних савета, мањински медији ће бити под њиховим утицајем. Предстоји нам велика борба за опстанак. И онако нас је све мање, надам се да ћемо професионалним извештавањем и стручним кадровима успети да савладамо и ове препреке.  

По Вашем мишљењу, али и искуству, има ли цензуре у мањинским медијима?

 - У мојој дванаестогодишњој новинарској каријери није било цензуре. Као што сам раније рекла, у одређеним ситуацијама, када су неке осетљиве теме, склони смо аутоцензури. И то могу рећи из свог угла. Да ли постоји цензура у осталим манијнским медијима, то не могу да тврдим.

Што се тиче наше куће, ми се континуирано трудимо да у нашем недељнику буду заступљена сва дешавања, из свих области, првенствено када је реч о дешавањима из румунске националне заједнице. Објективност је једна од главних постулата наше медијске куће, уз слободу изражавања и независност. За свих ових седам деценија постојања, многе генерације новинара, уредника и поштовалаца писане речи бориле су се да би то постигле, а тако гласи и слоган нашег недељника „Libertatea - новине у којима је твоје мишљење  уважено”.

Који су најчешћи проблеми са којима се суочавају новинари, када је реч о слободи информисања?

 - Недостатак сарадње одређених функционера и људи са различитих позиција, као и страх новинара да им је угрожено место у јавном животу. Као и сви штампани медији, мислим да се и мањински медији боре са дигитализацијом, како да одговоримо на те захтеве, а да притом задржимо балансиран и објективан поглед на догађаје из наше средине.

Како оцењујете економски положај мањинских медија?

 - Веома компликован. С једне стране обећања да се мањинама пружа велики део средстава, од којих највећи део иде за медије, а с друге, све је то недовољно имајући у виду број мањина (22 националне мањинске заједнице). То значи да сума коју свако добија и није велика да бисмо успели да остваримо све наше активности. Немогућност запослења у државним фирмама, где спадамо и ми, и смањење плата су наша реалност. Ситуација је све гора.

Колико економски положај ових медија и начин финансирања утиче на медијске слободе?

 - Може итекако да утиче, мада није одлучујући. Не можемо очекивати неко чудо када живимо у сиромашној држави где је економска стабилност један од приоритетних проблема. Мањине и мањински медији су увек били секундарни, они су само део јавног простора Србије, па се морају прилагодити условима.

Како оцењујете медијско законодавство када је реч о раду медија на језицима националних мањина? Треба ли и шта променити?

 - Увек може боље. Промене су увек добродошле уколико се у пракси не добијају очекивани резултати.

По Вашим сазнањима конкуришу ли медији националних мањина на медијским конкурсима?

 - Конкуришу, наравно. И наша институција, сваке године, конкурише на разним медијским конкурсима. Више пута смо добијали средстава, али се дешавало и да нам одређени пројекти не буду одобрени. Мада, понекад одлучујућу реч има субјективно мишљење чланова комисије, а не квалитет и тема пројекта.

Колики утицај национални савети имају на избор тема пројеката којима конкуришу медији на језицима мањина?

 - Када је реч о одабиру тема пројеката Национални савет румунске националне мањине није се мешао, али ипак, Савет као оснивач Новинско издавачке-установе ,,Libertatea” је тај који индиректно одобрава или одбија пројекте. Национални савети на крају дају мишљење о сваком пројекту који финансира држава. 

Сам концепт националних савета у теорији је представљао добар пројекат. Било је великих очекивања од стране представника одбора за културу, информисање, образовање и службена употреба језика и писма, али у пракси се испоставило скроз супротно. За ових неколико година постојања националних савета, у готово свим мањинским заједницама дошло је до раздора међу људима, све чешћим свађама и стварању више фракција.

Могу ли медији на језицима мањина да послују по тржишним условима?

 - У датим околностима, јако тешко. Познато је да се мањински медији сусрећу са пуно проблема, од простора, до дотрајалих техничких средстава, као и до недостатка стручних младих кадрова. Мислим да је то тренутно највећи проблем. Забрана запошљавања нас много спутава у послу, јер не можемо примити кадрове на неодређено време. Они који су заинтересовани после одређеног времена губе ентузијазам и стрпљење чекајући уговор који им може пружити сигурност, па проналазе плаћеније послове.

Имају ли медији на језицима мањина публику међу припадницима других мањина?  

 - Мултикултурални дијалог у средини као што је Војводина је неопходан. Свесни те чињенице све већи број редакција се фокусира да свој садржај, бар делимично, буде доступан што широј публици, преводећи текстове и на српски и/ или енглески језик. Уколико је то неизводљиво у штампаним медијима због финансијских препрека, решење су портали тих новина и двојезични или тројезични текстови. На порталима често и припадници других мањина могу да се информишу о догађајима из свог окружења. Препреке и ту постоје, јер превод и лектура текстова изискују и додатне трошкове и додатно време.

фото: Приватна архива

Текст је настао у оквиру пројекта „Слобода у мањинским медијима“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.