Уредница Теодора Смољан: Захваљујући друштвеним мрежама повећао се број читалаца „Либертатее“

Аутор: Валентин Мик, 8. октобар 2019. године

Одговорна уредница недељника „Либертатеа“ на румунском језику из Панчева Теодора Смољан за Комшијске новости каже да је објављивање садржаја на друштвеним мрежама, на којима је „Либертатеа“ осам година, постигнуто „снажније повезивање“ са читаоцима, као и повећана видљивост новинских текстова.

Смољан каже да се нагло повећао број оних који прате „Либертатеу“ на друштвеним мрежама, на којима објављују скраћене новинске чланке три до четири пута недељно, што за последицу има и већи број претплатника новина.

Од прошле године, каже Смољан за Комшијске новости, отворили су и Инстаграм налог недељника „Либертатеа“ на којем објављују фотографије са догађаја.

Комшијске новости: Који садржаји су доминантни на друштвеним мрежама?

Смољан: Зависи од периода и дешавања. Румунска национална мањина у Србији има неколико битних манифестација (Позоришни дани Румуна из Војводине, Велики фестивал фолклора војвођанских Румуна као и Дечији фестивал музике и фолклора...) где учествује више стотина или преко хиљаду учесника, па су и текстови, односно прилози који прате та дешавања веома посећени.

Почели смо од прошле године да објављујемо на сајту и видео снимке од по пар минута са неких већих дешавања, тако да смо и тиме добили већу посећеност сајта.

Нашим пратиоцима су занимљиве галерије слика, репортаже, анкете и интервјуи. Повремено са неких већих дешавања смо директно преносили целу манифестацију на Јутјуб каналу, тако да су наши читаоцима могли да прате уживо цео снимак манифестације. Ти садржаји су били најпосећенији до сада.

Комшијске новости: На ком језику објављујете садржаје?

Смољан: Сви садржаји који објављујемо су искључиво на румунском језику, зато што су нам Румуни циљна група. Намеравамо да у скорој будућности текстове постављене на сајту преведемо и на српски и енглески језик, како бисмо имали много већу публику.

Комшијске новости: Да ли се садржаји креирају за друштвене мреже или се преноса из штампаног издања?

Смољан: Садржаји које постављамо на Фејсбук и Инстаграм се преносе из штампаног издања. На тај начин желимо да привучемо још већи број читалаца и да промовишемо нови број.

Ретко се дешава да објавимо неки текст који није већ објављен у нашим новинама. Уколико је то случају, тада желимо да информишемо јавност о догађајима које нисмо били у могућности да пратимо из одређених разлога. Такође, на Фејсбуку реализујемо и директне преносе са неког догађаја. 

Комшијске новости: Колико просечно текстови имају пратилаца и дељења?

Смољан: Недељник ,,Либертатеа“ је магазин за целу породицу. То је резултат његове тематске разноликости и начина на који су теме обрађене и приказане. О свим друштвеним темама пишемо без сензационализма. Бавимо се релевантним друштвеним феноменима обрађеним и упакованим на динамичан, занимљив и разумљив начин.

У нашим новинама нема етикетирања, увреда и говора мржње. О озбиљним темама пишемо лако и једноставно, али без банализације. Уверена сам да су наши читаоци то приметили и да то цене.

На Фејсбуку имамо 3.700 пратилаца. Зависно од текста, поједини недељно имају од неколико десетина до неколико стотина лајкова.

Када смо летос имали директан пренос, све три вечери - Великог фестивала фолклора Румуна, који је био одржан у Долову, било је више од 1.000 пратилаца. Тада је била велика посећеност и наше Фесјбук странице и сајта. Било је и доста посетилаца из разних европских земаља, али и из Америке, Канаде и Аустралије.

Наш сајт (www.libertatea.rs) у периоду од фебруара до новембар 2018. године имао је 50.157 посетилаца, односно 90.475 прегледа. Највише читалаца је било из Србије, затим из Италије, Румуније, Шведске, Швајцарске, Француске, Немачке, Америке...

У просеку, месечно, портал је посетило 8.200 особа.

Комшијске новости: Да ли друштвене мреже доприносе већој видљивости штампаног издања?

Смољан: И да и не. Као бесплатни онлајн сервиси који корисницима омогућују разноврсне видове комуникације са светом и могућност властите презентације и самим тим, због убрзаног начина живота, најједноставнији начин комуницирања, друштвене мреже имају и своје предности, али и своје мане.

Осим што дају осећај припадности заједници и могућност приказивања у жељеном светлу, на бржи и лакши начин повезујемо се с људима који живе далеко. Има више социјалне интеракције и лакшег комуницирања са пријатељима.

Дешавало се да наши претплатници не желе више да примају новине на кућну адресу, зато што садржаје читају на сајту или Фејсбуку. Дешавало се и да људи који су преко Фејсбука прочитали садржај недељника, били одушевљени па су одлучили да се претплате на новине.

Напоменула бих и да се појавом социјалних мрежа и њиховим све бржим развојем, мењају се и устаљени начини пословних модела.

Колико су добре за посао, толико су понекад и ,,недруштвене“ за обичне људе, јер умеју да направе погрешну слику особе са којом комуницирамо. Не постоји права блискост и невербална комуникација, која је толико присутна и неопходна у свакодневној комуникацији ,,face to face“.

Негативни коментари су још један од негативних страна друштвених мрежа, мада је и то један од feedback информација, коју немамо у штампаном издању. Чак и ако радите најбоље што можете увек постоји могућност незадовољних купаца и негативних коментара. То је чињеница с којом се треба помирити.

Неки препоручују брисање таквих коментара, али то није решење јер пословати треба транспарентно, а суочавање с критикама показује зрелост и одговоран приступ ономе што радите. Сваки коментар је драгоцен јер нам најбоље даје увид у квалитет онога што радимо, па тако и негативни коментари могу послужити да се проблем озбиљно схвати и побољша целокупни приступ пословању.

_________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Медији на језицима националних мањина и друштвене мреже“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.