Борис Варга: Успон и пад интерног етичког медијског кодекса у НИУ “Руске слово”

Извор: Цензоловка, Voice; аутор: Борис Варга

Од пионира у вишегодишњој примени етичког новинарског кодекса међу мањинским медијима, “Руске слово” је због кршења властитих правила саморегулације стигло ту где су и сви медији у Србији под утицајем владајуће странке.

 

Прва саморегуалција у недељнику “Руске слово“ уведена је још 2013. године за потребе праћења избора, посебно оних за националне савете националних мањина. Планирање израде Интерног етичког медијског кодекса (даље у тексту Кодекс) почело је 2019, након што је из Медијске стратегије Републике Србије било избачено више елемената који би гарантовали независно информисање на мањинским језицима и непартијско кадровање у медијским установама. Међу избаченим елементима био је и трипартитни Управни одбор састављен од – три представника националног савета, три из колектива и три стручњака из шире заједнице.

На писању Интерног етичког медијског кодекса радили су представници Новинско-издавачке установе „Руске слово“ (главни и одговорни уредник Иван Сабадош и директор Борис Варга) и Националног савета русинске националне мањине (даље у тексту Националног савета Русина), односно њиховог Одбора за информисање (председник Одбора Јаким Винаји и технички секретар Тања Арва Планчак), уз посредовање Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) и Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС) (експерти Жужана Серенчеш и Недим Сејдиновић), а потписан је у децембру 2019. године.

Конститутовање институције кодекса

Кодекс је објављен на русинском и српском језику, а уз подршку ОЕБС-а преведен и на енглески језик. На сајту установе „Руске слово“ постоји посебна секција о Кодексу са инструкцијама на српском и русинском. ). У априлу 2021. завршено је именовање представника у четворочлано Надзорно тело, те је у њему од стране НИУ „Руске слово“ именован директор те установе Борис Варга, од стране Националног савета Русина, односно Одбора за информисање председник тог одбора Јаким Винаји. Од стране струковних новинарских удружења – Новинарске асоцијације Русина нова председница те организације Ирина Ковачевић, а од стране Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) именован је њихов извршни директор и адвокат Вељко Милић.

Кодексом је предвиђено да жалбе могу да поднесу појединци, организације или институције који сматрају да су оштећени због непоштовања основних принципа саморегулације. Са конституисањем Надзорног тела се каснило (више од пола године) из два разлога, због објективних околности пандемије и због разлога што је бивша председница Новинарске асоцијације Русина Мартица Тамаш активна чланица владајуће Српске напредне странке и (у једном периоду) функционерка у Скупштини општини Врбас, па се чекало са избором новог председника.

Надзорно тело је констатовало да у периоду од почетка примене, 1. јануара 2020. године до 20. августа 2021. године, није било поднетих писмених жалби због кршења основних принципа и начела усвојеног саморегулаторског Кодекса. Када је у питању поштовање Кодекса од стране НИУ „Руске слово” и Националног савета Русина, будући да Статут НИУ „Руске слово” предвиђа да три члана Управног одбора (УО) те Установе из реда запослених предлаже директор НИУ „Руске слово” (док шест именује Национални савет Русина), у складу са чланом 3. Кодекса, у НИУ „Руске слово“ је од 20. до 22. априла 2021. године одржана електронска седница као установљена пракса обавезног консултовања запослених о кандидатима за ове функције. Запослени у НИУ „Руске слово” су се изјаснили о подршци кандидатима за три члана УО из те Установе, а то су Татјана Ћулум, Блажена Хома Цветковић и Микола М. Цап. Надзорно тело је констатовало да је Национални савет Русина на седници одржаној 28. маја 2021. године испоштовао основне принципе и начела Кодекса и потврдио кандидатуре поменута три члана УО НИУ „Руске слово” чије кандидатуре су претходно подржали запослени (односно предлог директора НИУ „Руске слово”).

Криза кворума

У Складу са Кодексом, 26. августа 2021. анкетиран је колектив НИУ „Руске слово“ у вези са мишљењем за новог главног и одговорног уредника недељника „Руске слово“. Већину, осам гласова, добио је досадашњи глодур Иван Сабадош, док је Олена Планчак Сакач уредница рубрике Култура и заменица главног и одговорног уредника недељника „Руске слово“ добила седам гласова (учествовало је 16 чланова редакције од 22, један листић био је неважећи).

УО НИУ „Руске слово“ 28. септембра 2021. изабрао је Олену Планчак Сакач за главну и одговорну уредницу недељника „Руске слово“ са пет гласова подршке. Четири гласа је добио Иван Сабадош.

Олену Планчак Сакач изабрао је нови састав УО (именован 28. маја 2021, које је две трећине чланова именовао Национални савет Русина), а који предводи листа под контролом Српске напредне странке. Председник Националног савета Русина је Борислав Сакач, иначе супруг новоизабране главне и одговорне уреднице.

Суд части НДНВ-а је 30. септембра 2021. издао саопштење, у коме је констатовано да је избором нове главне и одговорне уреднице прекршена тачка 6, поглавља ИИИ Кодекса новинара Србије која се односи на сукоб интереса, наглашавајући да избор уредника чији се блиски чланови породице баве политиком или су јавни функционери може проузроковати стваран или привидан сукоб интереса. Такође је констатовано да је УО НИУ „Руске слово“ изабрао главну и одговорну уредницу упркос ставу редакције.

Председник Одбора за информисање Националног савета Русина Јаким Винаји иницирао је састанак тог тела, с циљем да се изда Саопштење поводом избора главног и одговорног уредника недељника „Руске слово“. Међутим, на електронској седници (одржаној 2. октобра 2021) од девет чланова Одбора за информисање гласало је и подржало тај предлог свега четири, чиме није задовољен кворум (од најмање пет чланова), тако да није донесена одлука о издавању Саопштења.

Резултати примене кодекса

Интерни етички медијски кодекс је комплексна институција саморегулације мањинског медија, коме је оснивач национални савет, и скоро две године од његовог усвајања, разни су резултати његове примене у НИУ „Руске слово“. Генерални је закључак да већина механизама саморегулације дају резултате, али такође је чињеница да Кодекс не решава кључно питање аутономије мањинских медија – кадровске политике.

На основу искуства примене Кодекса, издвојамо четири његове позитивне практичне функције: 1) Дефинисани су статус и обавезе недељника „Руске слово“ и дневне информативне агенције „Рутенпрес“ (која функционише унутар НИУ „Руске слово“) као јавних писаних (штампаних и онлајн) сервиса на језицима националних заједницау овом случају на русинском језику, а којима је Национални савет Русина оснивач; 2) Усвојена су правила праћења избора, а посебно избора за националне савете националних мањина, који се раније у „Руском слову“ нису третирали као сви други избори који организује Републичка изборна комисија Републике Србије (РИК); 3) Регулисан је професионални однос, тј. уређени су односи између медија „Руског слова“ и њиховог оснивача Националног савета Русина; 4) Створено је четворочлано Надзорно тело које комуницира са јавношћу и отворено је за жалбе у вези професионалног извештавања и медијске етике.

Кадровска политика је само делимично спроведена у пракси, а кључна је за све сличне медијске установе. На студији случаја НИУ „Руске слово“ различита су два еклатантна примера: 1) Позитивни – Национални савет Русина и директор НИУ „Руске слово“ су усвојили сугестије колектива „Руске слово“ код избора за три члана УО, и 2) Негативни – Код избора главног и одговорног уредника недељника „Руске слово“ УО у две тачке није поштовао потписани Кодекс. И то: а) Није поштовао сугестију колектива за главног и одговорног уредника и б) Није поштовао сукоб интереса дефинисан и Кодексом новинара Србије.

Када је реч о Интерном етичком медијском кодексу као моделу, који може да буде примењен и на медије других мањинских заједница у Србији којима су оснивачи национални савети, интересовање за тај Кодекс почело је одмах након његовог представљања у септембру 2019. године.

Паралелно са припремом онлајн-конференције „Јавно информисање на језицима националних мањина у светлу спровођења Медијске стратегије“ (припремане од јануара, одржане 6. октобра 2021), текле су припреме писања и усвајања Кодекса код више мањинских заједница. Као резултат, до краја септембра 2021. три медија на језицима националних заједница су израдила Интерни етички медијски кодекс, а то су: на русинском „Руске слово“, украјинском „Ридне слово“ и црногорском језику „Вијест“. Своје интересовање или у преговорима за израду Кодекса су још медији на: хрватском, словачком и македонском језику.

Коментар, закључак и препорука

Уз проблем у примени, Интерни етички медијски кодекс има у себи механизме који из саморегулације и кадровске аутономије лако прерастају у средство унутрашњег притиска колектива НИУ „Руске слово“ на руководство установе, па и на уређивачку политику главног и одговорног уредника. Тај парадокс је управо у кључном делу Кодекса који се тиче кадровске политике. Својеврсна примена директне демократије и анкетно гласање показали су у пракси избора главног и одговорног уредника да сам колектив великим делом не разуме сукоб интереса из Кодекса, али и да не постоји велико интересовање да се то право оствари, јер за глодура није гласала трећина редакције. Одговорност за недостатак информисања о Кодексу и свести о важности етике и слободе говора лежи великим делом и на самом руководству установе, јер највероватније није довољно уложено напора да се запослене едукује о значају и употреби саморегулације.

Други и сличан проблем је у оснивачу – Националном савету Русина. Одбор за информисање, састављен од новинара, није могао чак ни да оствари кворум како би издао саопштење поводом избора главног и одговорног уредника листа „Руске слово“. Између осталог, то може да говори о неразумевању важности етике, политичкој калкулацији или пак незаинтересованости за проблем који је настао у обавези према Кодексу. Када је о обавезама реч, потписивањем Интерног етичког медијског кодекса, Национални савет русинске националне мањине је након гласања УО против воље колектива требало да распусти исти и изабере нови састав УО. Национални савет Русина тиме је показао да није спреман да испуни обавезе из Кодекса које је сам потписао.

Поред свих недостатака, препоручује се модел Интерног етичког медијског кодекса, који је комплексан и функционалан у већини области које покрива та саморегулација, а то је дефинисање статуса медија (као мањинских јавних сервиса), професионалног регулисања односа са оснивачем и успостављање јавног жалбеног тела. Међутим, Кодекс се показао као мање делотворан у кључном питању независности вођења кадровске политике мањинских медија.

Проблем доминантног утицаја националних савета (и политичких странака) на кадровску политику мањинских медија угрожава њихову самосталност, професионалност и независну уређивачку политику, стога се уз примену Интерног етичког медијског кодекса предлаже обнављање иницијативе увођења модела трипартитног УО (из изворне Медијске стратегије 2019), у коме би по три члана предлагали национални савет, колектив и шира стручна заједница.

(Аутор је од 2018. године директор Новинско-издавачке установе “Руске слово”. Текст је основа извештаја аутора  за потребе онлајн конференције „Јавно информисање на језицима националних мањина у светлу спровођења Медијске стратегије“, одржане 6. октобра 2021. у организацији ОЕБС-а).

 

Коментари

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.