Мањине све брже нестају у Војводини

Извор: Данас, Аутор: А. Латас 26.08.2022.године

У већини најразвијенијих земаља питање којој нацији припадаш је напуштено, али код нас је и даље најинтересантније. Код нас се пописи и чекају због тог питања, прича демограф Владимир Никитовић. Очекује се да предстојеђи попис станоништва покаже између осталог и колико Војводина брзо губи свој мултиетнички карактер, јер националне мањине нестају брже од већинског народа.

Србија је једна од земаља која најбрже губи своје становништво на свету, а прогнозе кажу да ће до 2050. године у нашој земљи бити 20 одсто мање људи него данас. Како ће се ове прогнозе одразити на мањине у Војводини и хоће ли она остати дом за 28 националних заједница и у будућности, показаће већ овај попис пред нама, на којем представници њихових заједница очекују поразне резултате. Мањинско становништво у Војводини, сем Рома, обично је старије од српског, уз спедфичност да већина попут Мађара, Словака, Румуна и Хрвата имају олакшан пут до пасоша матичних земаља које су у Европској унији, па су им и мигратоме кретње учесталије.

Владимир Никитовић, демограф, каже да је ова тема релевантна за мањинске заједнице због остваривања њихових права, с обзиром на то да је демографска ситуација мање-више слична као и код већинског становништва. Ромска популација одскаче са стопом рађања, релахвно и Бошњаци, с тим да су код Рома стопе смртности више у односу на друге нације.

 - Роми су свакако најугроженији. Заправо не зна се ни колики је њиховброј, око 50 одсто их није ни пописано. У већини најразвијенијих земаљапитањекојој нађиприпадаш је напуштено, али код нас је и даље најинтересантније. Код нас се пописи и чекају због тог питања - изјавио је Никитовић.

 Додаје да је чињеница како добар део мањина у Војводини лакше долази до ЕУ пасоша и тако лакше одлази, али не треба занемарити ни Србе из Хрватске којих има доста, а такође имају ЕУ држављанство и лакше налазе послове на Западу.

 - Свакако очекујемо смањење становништва, али нико не може да зна у ком тренутно обиму. У Хрватској су били непријатно изненађени резултатима, а пад броја људиу Северној Македонији био је још гори. Имамо неке индиције да миграције које су се дешавале последњих пет-шест година не морају бити трајног караткера. Свакако смањење ће бити веће него прошли пут, али не мора да значи нужно катастрофичност - прича Никитовић.

 У Војводини је 2011. статистика пописала 1.931.809 становника. Српске националности евидентирано је 1.289.635 грађана и њихово учешће било је 66,76 одсто. Према публикацији „Етноконфесионални и језички мозаик Србије“, 1991. године у Војводини је живело 339.491 Мађара (16,9 одсто), а 2011. 251.136, односно 13 одсто. Хрвата је 1991. било 74.808, односно 3,7 одсто, док их је 2011. било 47.033, односно 2,43 одсто. Између последња два пописа Хрвата је мање за 11.000. Када гледамо целокупну територију Србије, Мађара је 1948. у нашој земљи било 6,64 одсто, а на последњем попису 2011. године 3,53 одсто.

 Данијела Марчок са катедре за славистику Универзитета у Новом Саду указујући на снажне миграције Словака, раније је изјавила да се последњих осам-девет година готово преполовила цифра од 50.000 у Војводини. Марија Поп Тешин, секретарка у Националном савету словачке националне мањине, претпоставља да ће бројка Словака бити мања, али не може да каже колико.

 - Поред смањене стопе наталитета као и у читавој земљи, имамо економске миграције. Доста људи је отишло у иностранство и повукло породице, али доста се и вратило. Мислим да можда и неће бити преполовљен број Словака јер ће бити могуће пописати и оне који тренутно нису ту, али који имају пребивалиште на територији Србије и своју имовину овде. Сви ти људи који су отишли, али не заувек - рекла је Поп Тешин.

 Словацима из Војводине како додаје није баш толико олакшан приступ пасошима као што то изгледа, али могу да добију „крајански преуказ“, документа са којима им је омогућено да раде у Словачкој, нешто попут привремене личне карте.

 - Наши људи највише одлазе у Словачку, па оданде у остале европске земље. Али држимо се, нису нам се смањиле активности, културни садржаји и дружења која организујемо - казала је Поп Тешин.

 Међутим, у мањинским заједницама Војводине било је и исељавања за које је јасно да су коначна. Интензивно исељавање Русина у Канаду било је актуелно од деведесетих све до пре 10 година. На последњем попису Русина је било 14.000. Мањинама наруку не иде и статистика која бележи године становника Срби су како пише у поменутој публикацији просечно стари 42,2 године. Словаци су тако просечно старији од њих за 2,1 годину, Румуни за 2,4, Мађари за 2,8, Русини за 2,9, Црногорци за 4,3, а Хрвати чак 8,8 година.

 А. Латас „Хрвати у Војводини старији од већинске популације“

 Томислав Жигманов, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, очекује да овај попис становништва буде организован и спроведен по начелима који захтевају развијена демократска друштва, те да се у пописни процес укључе и припадници хрватске заједнице. „Као заједница о којој велики број припадника већинског народа има негативне ставове очекујемо да клима у јавности пред и за време пописа буде далеко релаксиранија као би се створили предуслови да се грађани хрватске националности могу слободно изјаснити. Знате да на прошлим попису највиши број неизјашњених био на подручју локалних самоуправа где је највећи број хрватског становништва, као што су Суботица, Сомбор и Шид. Демографски трендови нису повољни, Хрвати у Војводини просечно су старији од већинске популације, повећање и број економских миграција, али верујемо да тај пад неће бити драматичан", казао је Жигманов.