Мађари/Секељи у југозападном Банату

Извор: Комшијске новости, 28. март 2019. године

Недавно је мултиетнички књижевни простор Баната обогаћен још једним значајним делом захваљујући издавачком подухвату Центра за банатске студије из Вршца. У питању је монографско дело под насловом „Мађари/Секељи у југозападном Банату“, ауторке Валерије Киш.

У предговору овог историјског подухвата када је реч о заједници Банатских Секеља, рецензент књиге др. Мирча Маран напомиње да једну од најзначајнијих етничких заједница данашње Војводине и Баната као њеног саставног дела чине Мађари, који су битно учествовали у стварању историје овог простора, и у оквиру ове националне заједнице Секељи, придошли са простора Буковине у данашњој Румунији током друге половине 19. века.

Ауторка овог изузетно вредног монографског дела, у уводној речи књиге каже да као потомак овог народа је осећала потребу да детаљно упозна и подели историју својих предака са својим пријатељима и свим суграђанима који се сматрају делом овог шареноликог културног живота Војводине. Такође подвлачи да је циљ њеног писања допринос бољем упознавању етногенезе мањинске заједнице буковинских Секеља у јужном Банату, њиховог говора, традиције, живота и положаја у овој средини.

Књига је сачињена од 10 поглавља тако да нас хронолошким редоследом уводи у богату историју, културу и идентитетске карактеристике ове заједнице.

У првом поглављу ове књиге, ауторка упознаје читаоце са богатом али и бурном историјом Мађарског народа, пуном успона и падова током протеклих неколико векова, тако да се могу прочитати кратки историјски осврти на: „Династију Арпадовца“, „Ратови са турцима“, „Угарска после 1526. године“, „Угарска у саставу Хабзбуршке монархије“ и други насловци у којима је описана еволуција мађарског народа на овим просторима.

Прелазак од општих историјских дешавања до насељавања Секеља у Јужни Банат са акцентом на град Панчево описан је детаљније у 4. и 5. поглављу. Овде издвајамо наслове попут „Прва Угарска управа у Панчеву“, „Колонизација Мађара“, „Панчево као муниципиални град и колонизација Мађара у XIX веку“, „Промене верске (конфесионалне) структуре града у XIX веку“, „Етничка хетерогеност Панчева у XX веку“, „Презимена првих секељских насељеника у Војловицу“, „Развој друге генерације и промене начина живота“ и друго.

У шестом поглављу ауторка описује обичаје и празнике Секеља из Буковине попут: дечјих песмама за Бадње вече; певање девојкама за Божић; масакр невиних (Aproszentekeles); покладе (farsang); дан одрицања од меса (Hushagyat) итд.

У истом поглављу можемо наћи интересантне податке о свештенству и вероисповести Секеља у Војловици; о Реформатско-хришћанској цркви у Војловици; уређењу кућа, народној ношњи Секеља; о традицији и о Ровашком писму.

Следе поглавља о Мађарима Секељима из Скореновца, Иванова и Дебељаче. Књига обилује историјским подацима и чињеницама, али је употпуњена фотографијама које осликавају аутентичност ове изузетне књиге. Њена мисија је изнад свега да употпуни празнину у мултиетничком и мултикултуралном простору у коме су Секељи оставили траг свог битисања, своје културе и идентитета.