Габори - између традиције и модерног живота

12. август 2016. године

 Комшијске новости су објавиле, већ, неколико чланака о малој етничкој заједници, Габора, који су се у последње две деценије, у великом броју настанили у Панчеву. Они представљају посебну групу Рома, који се изузетно поносе њиховим идентитетом. Лако их је препознати. Жене носе широке хаљине и мараму преко главе.  Мушкарци имају велике бркове, носе црне штофане панталоне и црне шешире.

Језик којим говоре представља мешавину ромског језика са језицима народа у земљама где су настањени, а у највећој мери са ромским језиком.

 Кораци ка интеграцији и еманципацији

У Панчеву тренутно живи око 30 породица Габора, у скоро свим насељима. “Ми нисмо затворена заједница, живимо међу грађанима Панчева и немамо никаквих проблема..., каже Габи Габор (33 год.).

Габи је модел “новог Габора”, одлучан да руши стереотипе. Његов отац Јанку био је лимар и целог живота поправљао олуке, а овај младић је у Панчеву отворио  фирму која се бави увозом и извозом квалитетног кухињског посуђа од росфраја. Завршио је и средњу школу у родном граду Тргу Мурешу, као ретко који припадник његове заједнице.

“Када сам завршио осмогодишњу школу, уписао сам Гимназију у Тргу Мурешу. То је било још у време Чаушескуа и онда су ученици још морали да носе униформе. Остали Габори су ми се подсмевали и говорили: овај ће да постане поп, прича Габи Габор.

Колеге у Гимназији, али и другови у војсци га нису маргинализовали због свог порекла, а то му је све помогло касније да се веома лако интегрише у Србији.

“У Гимназији нису хтели да ми поверују да сам Габор, јер нисам имао ни бркове ни шешир. Уверили су се тек када су ми родитељи дошли на родитељски састанак, каже Габи кроз смех”.

На постулатима традиционалног и модерног је и Габи утемељио своју породицу. Његова супруга и мајка носе мараме а девојчице дугу косу уплетену у кикице, на чијим крајевима вежу црвене машне. У радној соби, која му је уједно и канцеларија, има модеран намештај. Ту прима пословне партнере, склапа уговоре, развија посао...

 Традиција изнад свега

Са друге стране његов сународник Думитру (48 год.), којег налазимо за тезгом на Панчевачком бувљаку, живи традиционалним животом Габора. Иако је од свог оца и деде научио лимарски занат, пре десетак година је кренуо трбухом за хлебом, најпре у Мађарску а касније се настанио у Панчеву са својом бројном породицом.

Думитру има седморо деце, 4 девојчице и 3 дечака. Одгаја их у традиционалном духу њихове заједнице и не намерава да их упише на даље школовање након завршеног 8 разреда основне школе. Каже да му је за посао који ради потребна радна снага а на тај начин сва зарада од продаје робе остаје у породици. Ускоро се враћају у Румунију где желе да отворе лимарску радњу а у тај посао намерава да укључи и своје синове.

 Рани бракови

Традиција које ће вероватно потрајати још неколико генерација су рани бракови. Најстарија Думитруова ћерка Мандра која је напунила 16 година је завршила основну школу у Панчеву али је родитељи нису пустили на даље школовање. Враћају је у Тргу Муреш где су јој уговорили удају са годину дана старијим младићем. Иако су у модерном друштву такви бракови осуђивани, у оквиру њихове заједнице уговорени бракови су реалност и вишевековна традиција. Тешко ће бити искорењена упркос настојању држава да их и законским путем спречи. 

Валентин Мик

 

Коментари

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.